Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 398

Б.-Х ИСТОЧНИК

Св. 10

јевчић, Стојан Јовановић, Данило Херкаловић, Милан и Ева Беговић, Симо Чајкановић, Мићо Станпћ. Филип Шпадијер. поп Перо Максимовић. У години 1865. спомиње се: да су учитељи: Аранитовић и Симо Матковић уживали пенсију и то први 75 а други 100 гроша мјесечно. Уређење школе је сваке године напредовало а према томе је и број дјеце растао па се с тога и број наставничког особља умножавао. Тако од окупације па до данас (а неки п прије окупације) учитељевали су ови: Лукчјан Петровић, Кунман Милованвопћ, г Бока Крајпови!), Ирина Хаџпћ Михајловић, Евица ЈаиковиН. удата Сарајевчић, Никола Тајшановић, Васо Поповић, Милева Покрајац, Иоорђо Петровић, Петар Ђенић, Јован Видић, Наталија Суботић, Милица Тодоровић, Стево Калуђерчић, Божидар Никагаиновић, Никола Т. Кашиковић, Никола П1умоња, Марко Рајковић, Стево Вукић, Коста Травањ, Мита Клицин, Јулка Милашиновић, Марија Трбојекић, Милан Рацков, Светислав Павковић, Јустин Манојловић, Светозар Пауновић, Зорка Ћурчић, Јелисавета Дујић, Мара Јакшић, Даринка Васиљевпћ, Лала Јакшпћ, Стеванија Борчић, Стево Марковић, Марко Пушкар, Стево Томковић, Никола Вуковић п Вјера Мплашиновић. Када се осјетила потреба: да и женској дјеци треба дати више образовања, онда се 1. септембра 18Р0. године отворила српска виша дјевојачка школа, која у главном нма наставни план, као и више дјевојачке школе у Угарској. Многи од мало прије наведених учитељица и учитеља основних школа били су сада премјештени у ову вишу дјевојачку школу, што ће се из шл>едећег пописа моћи впдити. Ово су имена свију наставника, који су до данас у овој школи радили, а неки и даиас раде: Милева Павковићева, Јулка Милашиновићева, Марија Трбојевићева, Јелисавета Дујићева, Јустин Манојловић, Мплан Манојловић, Светозар Пауновић, Вјера Петровић, Катарина Гвојић, Лука Чуиић свештеник катихета, Стеио Калуђерчић уиравитељ, Зорка Ћурчић, Мара Јакшпћ, Стево Марковић, Коста Травањ, Милка Дракулпћ и Алекса Стјепановић. — Сво учитељско особље, које је у пошљедних '20 година у пашој школи учитељевало, као и оно у вишој дјевојачкој школи било је стручио за свој позив спремљено и образовано у заиодима сусједних држава. Пошљедних година број ученика је примјетно растао, да је сада већ био достигао до броја 450, и тако сада у просторијама старе школе не могу се сви смјестпти, а да им не буде штетно по здраиље; с тога је представништво ове општине заузело се и успјело је : па је ове 1897. годиие добило од Впсок:е Земаљске Владе 120.' 00 фор. да их у годишњим ратама од 5000 фор. за 24 године повратп без икаква интереса. За овај новац представништво је закључило да назида величанствену нову зграду за све српске школе сарајевске, која ће не само одговарати захтјевима модерно уређене школе, него и спољашношћу својом служити на украс мјеста, а на част и понос оних, који је дижу. Нацрг за ову величанствену зграду израфел је бесслатио код грађевног одјела Високе Земаљске Владе у Сарајеву. И сада, под срећном владом ЕБеговог Царског и Краљеиског Апостолског Величанства Франца Јосифа Првог , цара Аусгријскога, Краља Чегпкога, и Апостолског Краља Угарско1'а, под нијом се просвијетљеном управом и заштитом и наша домовпна налази, а народу нашем слобода у црквеним и школским стварима ујамчава, — приступију представницп Српске православне црквено-школске опшгине извршењу свога закључка, и подижу нову Српско-православну гаколску зграду, којој се данас полаже овај темељни камен, освећеии од његовог Високопреосве-