Босанско-Херцеговачки Источник

Стр- 416

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

братимства. Око Бишћа и у опште у бихаћком округу дан-дани ријетко је побратимство. Мој пријатељ Петар Мирковић писао ми је и казке : Јеет, побро, ти си као дијете из бихаћке долине отишао у свијет, па тешко да си видио случај побратимства, ама има доста случајева, а бивало их је и више. све до окупације. Нриповиједићу ти ова.ј случај: „ г Бево}ка Петра (сад зкена) из Рипча ] ), мени је непозната била, а она је мене познавала толико, колико су јој други казивали: то је „учитељ Мирковић", и више ништа. (Јна усни сан, да је тјера велико псето, у близини тукао сам се ја. Она ме братими, да је одбраним, и ја прилазим, па је као непознат одбраним. Другу ноћ опет еања брат ]ој, играјући се на обали Уне, да упадне у воду. Опет угледа мене у близини, и моли ме и братими, да јој брата извадим из воде. Учиним јој и ту љубав, и брата јој извадим из воде. Трећи пут сања: Опасала јој се велика змија око врата и у томе страху опет мене види и братими, да је одбраним, и те биједе курталишем је. Ђевојка је један дан са оцем дошла и донијела дар и милошту. Саопштила ми ствар и показала, да је рада побратимство свршити. Ја сам на то иристао. Прошле године у Притоцп на Петров-дан тај чин свршио је добри поп Вајаи (сад угтокојени). Отац Вајан читао је молитву, вино и хљеб благословио и нама давао." II. У кршној Херцеговини готово су обичаји једнаки, као и у Бос. Крајини. У многим стварима видио сам, е је Србин из Босан. Крајине сличан Србину из Херцеговине. Побратимство у Бос. Крајини утврђује се, кад се ко између се заволи, кад се хоће какво дјело у заједници да изврши, кад ко коме у изванредним ттриликама помсгне у злу или добру, кад се два племена заваде, па их ко помири итд. Сјећам се из дјетињства, кад се Лазо Марић на Хргару код Бишћа завади са Луком Бојићем, због дјевоЈке Херића у Притоци. Нама су Марићи били кумови и мој покојни стриц поп Симо најприје их помири, а онда обави побратимство између обо јице . . . ') Овеће мухамеданско еело са веколике српско-православне куће близу Бишћа.

11 сто се тако утврђује побратимство и у Херцеговини. као и у Крајини. Лука ГрђићБјелокосић, који врло добро обичаје зна, пиеао ми је још у 1893. год., а сад и усмено казивао: „Ма знаш, брате, да су Херцеговци као и Крајишници. Обичаји, говор и све једнако је Побратимство и у Херцеговини обавља духовник, т. ј. ако се два Србина православне вјере побрате. Скупе се породице обојице побратима. Послије обреда свештеничкога сви еједну за приуготовљену софру. Побратими сједну један до другога, па узгрну рукаве. Сад сваки на мишици десне руке иглом отвори крв и један другом лизне ту крв језиком, а за тијемсе пољубе. Побратими се даривају оружјем, (здерком и како који већ може ..." У Посавини бивало је, као и свуда у Босни и Херцеговини, од прије много случајева побратимства, а сад дух времена прориједио је и тај српски обичај, као и многе друге лијепе српске обичаје. ГЈротопоп Васо С. Поповић још 1892. годнне пише ми : „Оче јерођаконе! Побратимство познато је и амо свуда по Посавини (округу доњо-тузланском). Јест. али данашња олуја својом прашином затрпава све, што је прије 50—60 година било, па и српеко побратимство ређе је данас. Око Брчког, веле, де се и данас дешавају случајеви српског иобрагимства. Ево ти једног случаја: Србин православне вјере, трговац из Брчког, причао ми је: „Једнога дана, прије годину дана, пошао ја рано у дућан, а један ме Турчин срете, и пошто је Бога назвао и упитао се самном за здравље, поче ми причати, како је његова жена мене на сну побратила и то, вели, три иута у три ноћи, „а кад је, вели, већ и трећи пут, то сам дошао и молим те, да примиш побратимство?" Ја му одговорих: „Примам, а како и не бих, кад је то нама и вама у закону?" Он ме тада пољуби у руку, те сејоши у образ пољубимо и бива један другом честитасио. (То се је дееило на сред чаршије, јер ме је ту срео.) Ја сам сјутра дан послао читав бошчалук сестри. Кад послије једне недјеље ја баш дођох својој кући из цркве, а оно моја посестрима дошла и код кућ е ме са мојом женом чека. Открила се и пољуби ме у руку, па једно другом честитасмо. И она се од мене, као од брата, не крије