Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 402

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

Лекције из „Каноничиог Права". По рукопису из богословије, с додацима пише Ненад, пресвитер. (Наставак.)

§ 5. Извори каноничнога права. Под изворима каноничнога права ра. зумијевамо све, што даје грађу и помаже^ да се правилно схвате и ријеше правни црквени предмети и разни случајеви, који се дешавају у животу црквеноме. Извори каноничнога права, по унутарњему своме значењу и спољашњему авторитету, могу се подијелити на двије групе и то: на отите пзворе, ђе спада свето Писмо, апостолско и црквено предање, правила васељенскијех и помјеснијех сабора и св. отаца (ово се зову и канонички извори), цивилно и обичајно право; и иосебпе , који садрже у себи посебно право појединијех помјеснијех цркава. § 6. Општи извори. 1. Свето Лисмо. Св. Писмо, особито новога завјета, пуно је ра8новрснијех заповиједи и упустава, која се тичу разнијех предмета и страна црквенога поретка, што све даје грађу за опште изворе каноничнога права. Изме^у многобројнијех мјеста, привешћемо овђе неколико њих из св. Писма, |>е се спомиње: о власти и служби апостолској. „Мени је дана свака власт — говори небесни учитељ својим апостолима — на небу и на земљи. — Идите, дакле, и научите све народе, крштавајући их у име оца, и сина, и светога Духа . , . и1 ); о међусобном одношају апостола. — „Тако који од вас хоће да буде старији, нека вам свима буде слуга" . , . 2 ); даље о тај-

1) Мат. ХУШ., 18.; Јов. XX., 23.

2 ) Мар. X., 35., 43. ; XX., 35.

нама крштења и причешћа. „Ко вјерује и крсти се, биће спасен; а ко не вјерује осу^ен ће бити" 3 ,); о том, да се не раскида брачна веза, пошто се једном правилно утврди: „Ко се распусти са женом својом (осим за прељубу), чини гријех; и ко са распуштеном живи, чини гријех" 4 ): за тим о поступку са братом, који сагријеши, и о црквеном суду над њим: „Ако теби сагријеши брат твој, иди и укори га на само. Послуша ли те за то, нашао си брата својега . . ." 5 ); о одношају према власти државној: „За то нам кажи; шта ти се чини, треба ли давати цару данак, или не? . . . Исус им рече: лицемјери! За што ме искушавате?! Покажите ми новац . . . Подајте цару што је његово^ а Богу, што је божије" ; осим тога о установи пресвитерЗ,: „ . . . Ради тога оставих те на Криту . . . , да поставши по свјема градовима пресвитере" 6 ); о својству и дужностима истих: „Вијернима буди примјер ријечју, животом, љубављу, духом, вјером, чистоћом" 7 ); „проповиједај ријеч у вријеме и у невријеме" 8 ); о одношају пастира према пастви и пастве према пастирима 9 ); напошљетку о том, како се имају жене понашати у цркви 10 ); како се има изрицати суд над грјешницима 11 ); како ваља примати покајннке у заједницу црквену 12 ); какав одношај ваља да постоји 3 ) Тамо, XVI,, 16.; Дј. ап. П.. 38.; Јов. Ш., 18. 36.; ХП., 48. 4 ) Мат. V., 32. : Мар. X., 4. и т. д. 5) Тамо, XVIII., 16—18. в ) Тит. I., 5. ?) I. Тим. IV., 12. 8) II. Тим. IV., 1. 2. ') I. Сол. П., 4—12.; I. Петр. V., 2.; Јевр. ХШ.. 17. '») I. Кор. XIV., 34. 11 Ј Тамо, V., 1. I. Тим. V., 20. ") П. Кор. П., 1 — 11 .