Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 406

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

историји педагогике настао је почетком XIX. виј^ка. Педагогика, својом девизом слободнога развића у човјеку човјештвом му пруисила је руку мрске омразе и управе у црвви и христијанствуИдеје ферњејскога мудрада, како зваху Волтера' заједнички са францеским модама и мелодрамама запљускиваше сву Европу. У Њемачкој, под упливом трасенденталне филозофије, развио се крајњи рационализам у религији, доходивши до ипдифереитизма; антихристијанске пдеје са жестином се хватаху са литературом, издајући те идеје за посљедну ријеч науке. Те идеје по примјетби Каниса, себи налажаху свуда мјеста, и то на катедри проповједника, за професорским, па и на зеленом столу 1 ), по несрећи оне про" дријеше и у школу. Тада је религија стала практирати као једна из производа човјечијега духа. Чудан поступак према религији, као некоме остатку сујевјерија, тајанствености или као културној мистификацији! Проучавајући учебнике првих времена по Божијем закону, треба се чудити, како бијаше могуће нрве назвати христијанскијем. Учебник Немјера бјеше не лоше написан за више разреде гимназије методом прилагођавања ученику начина, да све треба расматрати под условним'смислом, у колико је, говораше, питање цркве и школе л.убонитно, као карактеристика огледа списатељевпјех; пророштво талантнијех публициста, тројност смисла и суда, о томе питању треба спомињати мимопролазно и т. д. Такви учебници бијаху Маргенјека. Бетштајдера, проникнути Гегељевим пантеизмом 2 ). Шлајермахер стављен у вртлог рационализма са својијем новијем појмом о религији као осјећању, као срдачноме стању, по нашем мишљењу, бјеше сљедбеник, дошавшпм до мишљења, да би најбоље било из школе са свијем истиснути предавање закона Божијега^ оставпвши религиозну обуку цркви и породици, него ли самовољи измитљенијех погледа на ре_ лигију и те издавати за црквену науку, и с тим кварити младићке главе 3 ). У Холандији, Швајцарској и Сједињенијем америчкијем државама ] ) Каћшз. 1ппеге бапц с1. Деи^всћеп Рго1;е81ап118пш8 аеН МЈНе д. уопЈЈеп ЈаћгћипсЈепв, 1860. а ) ЕпсуИораЛ. ћ. 8сћтШ — ЕеН^1оп8ип1етсћ1. Слич. Пед. Соборн. 1869., стр. 946. 3 ) Е18еп1оћг. Б. Мее (1, УоШвсЈга!« пасћ. (1. ВсћпДеп ЈГг. 8сћ1еЈегтасћега. 1862.

тако и рађаху, те тако бијаше одређено духовенству занитати се Божијим законом изван учећијех часова и опћенитога учења изван школе. Нземачка нпје хтјела нристати на такав рије шитељан корак, за то и ускрснуше у свој сили идеје Баденове, да се пројектом униште тако зване конфесионалне школе; ако је, говораху, потребито учити у школи религију, то је опћенито, т. ј. само такијем истинама, које су опћените свима религијама, на пр. истинама бића Божпјега, својствима Божијим, особито пак истинама наравственим. Законитим поретком ту обуку „свеоуЉните" религије руковођаше херцогство Насауе отписом од 24. марта 1817. год, гдје бјеше предложен програм закона Божијега, а подобан распоред слијеђаше и у херцогству Готском 4 ). У Прусији у вријеме владања Фридриха Вилхелма Ш. отворено се говорило, како би била потреба ученике мање инструисати у притворности и оружати их против предавања катихизиса 5 ). Представници цркве, наравно, не могадијаху бити равнодушни према развићу школе оним религиознога рационализма' практикујућег се научног емпиризма учитељима и демократима, којп проповиједаху тадашњу тискарију. Ти одржаваху собом право надзора над школама и коначно се ријешише, да протестују против отиска педагогијскијех либералнијех идеја; они покушаваху од своје стране подићи своју христијанску педагогику, у којој доказиваху, да је коначном цијељи васпитања дужна служити идејом христиј анскога богослужења; критички они се дотицаху идеје очигледне обуке, говораху, доведенп до својијех логичкијех тада извбда, да ће тај начин држати човјека у области чувственога познавања и раскрој од тога идеалнога свијета; они тражаху, да се васпитање одпочне са актом крштења, да се свршава у њедрпма цркве, која је јединствено уређење, које се односи на васпитање човјечанства. Такви су огледи Шварца, Дурма, од части Химајера, особито Палмера. У практичкоме животу разликок педагогичкијех принципа, духовенство са својијем инспектор4 ) /Ииудилокг. Основ обр. и Европ., стр. 137. ') 8сћтМ. Епс.уМор. В(1. 1., Аг1 „С011 &8810П8- ип(1 Соттипа18сћи1еп", V. Ваиг, р. 870. Противницима обучеља „свеоиЛенише" религије бијаху један Тирш, испотаквувши такво учење у сачињењу: ТЈћ. ^е1ећг1е 8с1ш1еп 1829.