Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 407

екијем правима, себи је стекло међу педагозима много непријатеља, који ударише на непријатности. Што бијаху сталнији протести школских официозних надзорника. с тим осудније почеше просииати гласови против тијех права духовенства. Печатњом и међународнијем скуповима стадоше грмљети „ клерикалима " и стално захтијеваху еманиципирање школе испод традицицијоналнога туторства цркве. У расматрању времена, те у истоме појављује се Гедике, Зајденштукер, Фос, Гланцов, Фласгар, Стефани и други. Први говораше: „Филијални одношаји цркве и школе злоуди је остатак времена монаштва. сујевјерија и варварства средњевјековнога ; школа је самостални институт или на крај крајева она је уређење државно, а не орган религпогнијех партија" 1 ). Зајденштукер писаше дугу филипику против драва проповједника, да су школски надзорнпци; са те тачке гледишта међу осталим вели: „Наша је младеж повјерена ороповједницима, но познато ]е, да су то мрачњачке главе, сами људи незналице, дочим они искључиво мисле о свошјем пробитцима; вријеме је, да се једном стресе бреме тијех мрачњака" 1 ). Год. 1819. поЈавило се сачинење Фоеа: „Као неке искрене и истините примјетбе о стањушколе." Но у сљедујућој, исти ауктор издао је на свијет ново дјело под насловом: „Доказ тога да је школа дужна служити не цркви, већ опћенитијем цијељима државе. У тијем сачинењима зуктор критикује историјско право цркве према школи и значењуисторијскихзаслуга ду ховенства; не може се рећп, расуђује ауктор, да би израђено дјело школе било државом; тај посао бјеше додјељен цркви, духовенству ; но, да ли је помагало духовенство томе бољитку? Сам је народ осјетио потребу помагати се, таково што додијало прећашнијем управитељпма, обратило се људима, који стадоше разматрати на служење школе, не као на частну обичну обвезаносг, већ као преважно дјело специјалнога им служења. По томе, није довољно позивати сз на њезин поглед као доказ права духовенства, већ је потребито измјерити гоао заслуге тога школско иеторијскога, како кажу, ништавила; школа је обвезана цркви; она је ') 8сћгаМ, безоћ. с1. РаДа^. IV'. 370. а ) 8е1с1еп8(;искег. Иећег 8оћи1етатс1ри1а (1оп, ос1ег ВеиИ^ и т. д

њезина кћер, и то је правичност, али ко ће жељети, да би та кћер вјечито остала код своје матере и сматрала се не пунољетиом ? Сада насташе друга времена, према чему, напутак на прошлост иеторијску нема смисла 8 ). Гланцов у своме дјелу Ћ Критика школе и доказује потребу одјелења цркве од школе начином, да је међу њима појам самога задатка образовања, он вели: „школа и црква и стоји једна уз другу, но свака са својом особитом задаћом: школа има у виду формално образовање, црква идеално; постављати у зависиност школу од цркве, значи смјешавати двије различите ствари 4 ). Шлајхермахер говораше : „главни задатак школе састоји се у томе, да се од дјеце образује знанственост познавања свога д)ела радиношћу у извјестној облаети. Религиозност није цијел школе; та је цијел наслеђена духовенством, и бијаху подчињена цркви. У данашњем времену школе нису позвате састављати црквена уређења; младићство разматра учешће као саставну част обћине и цркве, прихвата учешће дјеце с тим, што они својијем породицама добијају наставу од пастира обћине 6 ). Др. Стефани, кога педагогика просдавља као изналазца звуховнога метода ј обуки писмености, говораше: „главно условље сретнога уљепшања васпитања да је то и тадај, када ,се оно буде сматрало самосталнијем стаблом државнога бића, и даду му сходно устројство. Но може ли се очекивати угнетење, када оно буде привезано за громилу обћенитијех организама цркве? Шта би пак рекли када би све васпитање обратили војницима, занатлијама? тако и религиозно образовањс, само је част образовања, а не његова обћенита норма" 6 ). Противу подобнијех еманицопатора јавише се заштитннци старога поредка према положају школе. Такови бијаху Золгер, Ото, Шот, Гјуфел, Крумакер, Шлегер, Крегеф, Горис. Греф, Грајнрот. Суштина њиховијех доказивања може се свеати следећим категоријама: 1) Црква има неодјелито божанско право иа школу; она се оснива на ријечима Господа из3 ) V088, с1ав сТ. 8сћи1в1,ап(1 шсћ! с1. КЈгсћ'3 и. т. д. Кгап Г. 4 ) Сг1ап^о\у, кгШк с1. 8сћи1еп, Вгешеп, 1824. б ) 8сћга1|11, ^езсћ. с1. Рас1§. IV. 373. 6 ) 81ерћаш, СгипсШпЈеп с1. в^аа^вегаећип^вшавешоћаД;, Ег1апјг. 1836. Потанчине су изражепе еманидипаторима у 84гаск, 84е11. (1. Шгсћ. н. ир. 107.—108. и у 8сћгаШ 4Реа IV. 369—373.