Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 451

повјерљиво приближује! Кад би се вазда у нама | порађала искрена чежња за поновним рођењем ј и обновљењем духа у Исусу Христу! Кад би ј се ми сви пуни свечане радости сложили у славопоју небеске војске и у преображеном срцу мир Божији осјећали! Очисти Себи о најузви-

шенији, народ за Твоју својину, који марљив бива у добрим дјелима. Води нас кроз немирни, теготни живот по вјечним путевима горе у Своју величанственост. Али то је вјечни живот, да они познају Тебе, који си сам прави Бог и Онога, кога сн послао, Мсуса Христа. Амин.

Ријеч к питањ} 7 : „Какосе треба осјењавати зпаком часног крста?"

У црквеном листу „Српеки Сион", који излази у Ср. Карловцима, од године 18У5. број 6. и 7. стр. 82. и 97. одштампана је расправа а том: „како треба да се знаменујемо знаком часнога и животворнога крста по учењу православне источно; Христове цркве?" Ову расправу написао је и подписао госп. Максим Лудајић. Господин ЈГудајић изнио је у тој својој расправи четири врете крстова, кош постоје. Обликом т. зв. грчкога крста (сгих ^гаеса) желио је г. писац доказати, да је неправославан облик крста, којег ми православни Хришћани, на основу предања св. апостола и св. отаца до данас употребљавасмо, кад осјетисмо потребу и дужност осјењавати се знаком Христова крста. Смисао цијеле расправе је у том, да: Кр,ггко! мдаклжи, Ш еж! к!ако.и 8 прлкоглл'кно/и8 Хр'('[Т1ЛНННУ ПО Др(КН!/Иб' Пр(АЛН110 ГТк|Ј1 ЛП.СК, Н ГТК|^"К От^цг, нл нзшкрлжжГ! знл '. и ( и1а кртл [тл'гш нл лнц^ [КО/лГК ПОДОКл'(Т"К рУкн (КО!А ([ |'р С Т К1 ; Н К1А Г.1лгл'тн, 6ГТЖ! ШКрЛЗ"К ЗД^ ШЧАТНМЛГН ТШНЖ1!.И'к ИЗШКрЛЗН^О.И-К : и клкш нл онми изшкрлжл'тн ц , — које се налази V псалтиру и часловцу, — учећи нас ријечима : „Н по.глгл^.ић а . . . Второ! нл чр/к^ нл'ш!.иг, 6гшж! дојтнзл^ттх НИЖН1Н рог-к Кр !ст л ..." учи нас, да се крстимо онако како неваља и како је неправославно, већ г. писац позива нас, да послушамо њега и његову историју старе хришћанске цркве у обиму од 10 књига а под насловом: „ЈозерМ Вт§ћагт Апћ^шШев Есс1е81а8(;]сае. На11ае 1724.1729. г.", о којој и он сам вели, да: „у овим књигама ни помена нема како се извршује крсно знамеље", — те да при ријечима; „И Скшл" не мећемо три прста десне руке „нл чрж^ нлш!.и-к", већ на прса. Још, — Боже ми опрости, —■ требао је рећи, да сваки православни Хришћанин треба, да има у џепу „метар" па да се не крсти прије

| него што размјери на себи, да сва четири крака | буду потиуноједнака, јер —дошљедно —другчије знак крста, није православан — не вриједи. Али, ја држим, да ова врста расправа вриједила би и спада у доба схоластицизма, а пошто данас томе нема мјеста, преко тога се и прешло ћутом. Ја бих то и данас учинио, али баш нски дан добих 43. број „Српског Сиона" од о. г. и у њему под званичним дијелом прочитах: „Извод из заппсника сједнице правосл. српског светог архијерејског Синода, држане у Карловцима 29. јула (10. августа) 1897, Број син. 30 ", којим се нарећује Србима православне вјере у земљама угарске круне, да се од данас имају осјењавати знаком часног крста овако : „Десном руком треба да чиниш крст стављајући на чедо три већа (прва) прста и да говориш. „Во и.ил Оцл". И за тим спусти руку на ирса у истом виду и говори: „И Смнл". А одавде на десно раме гово. рећи: „и !к. Д!% л " преносећи уједно (руку) на лијево. А кад си се ознаменовао овим светим знаком крста, треба да завршиш овом ријечју: „Дл1инк". С)ве ријечи су, — истина — извађене из символичке књиге : „Прлком. Њпок^длнн клтолнчккои и Дпосто.пкон Ц:ркки когточнои" од ГГетра Могиле (у 1647.) кијевског митрополита, али хрђаво а у пеправославном духу растумачене, јер док блажене памети Петар Могила вели: „А одавде на десно раме говорећи: „и гк.атлгш Д^х ,,и преносећи уједно руку на лијево, — дотле вигока наредба на основу: „наставног плана за науку о вјери, што га је епархијска конзисторија горњокарловачка наредбом својом од 8. фебр 1896.

бр. 54." — каже: „а код: „И гкатлгш " на десној страни, а код: „ДУх , " и на лијевој страни груди" Куда ћемо сада са: „л.иинк-о.и". Још је требал. о