Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 456

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

Свечаност приликом освећења иконостаса у рогатичкој цркви 14. октобра 1897.

Као што се у старо и елавно доба Неманићко подизаху и крашаху цркве и манастири у ведиком СЈају и величини, — то и садањи нараштај. — српско-православни народ у Босни и кршној Херцеговини при будној свијести, а у слободи под моћном руком Њег. Величанства нашег премилостивог цара и краља Франц Јосифа I., поднже и краси своје богомоље. — Па ево, у слеву Бога ! заузимањем и пожртвовањем побожног српско-православног народа, који ]е прије 11 година сазидао овдашњу цркву, подиже у истој и иконостас, који је умјетничка рука академика сликара г. А. Боцарића израдила у источном оригиналу, а по православном типу и У К У С УНо. пошто исти иконостае у мјесецу септембру о. г. буде у цркви постављен, — српскопрапославна црквена општина, по жељи својој и народној. поднесе молбу Његовом Високопреосвештенству митрополпту г. г. Николају Мандићу, да. би собом тај св. чин благоволио обавити, што је и учинио. Чим се пронесе глас о доласку Његовог Високопреосвештенства, нестрпљиво у великој жељи, очекиваше народ дан доласка и освећеља. Једно, да види свог архипастира, а друго. да присуствује на дан освећеРБа, Полазећи 12. окт. о. г. наш архипастир из шехер Сарајева у иратњи преч. проте, конзи сторијалног члана г. Давидовићд кренули су преко Сокоца, гдје буду од свештенства и народа предусретнути. Овдје су и коначили у Сокоцу код преч. проте г. Г. Косорића, а одатло су 13. окт. о. г. испраћени од свештенства уочи дана освећења у П 1 /^ сати у град стигли. На граници мјесне парохије, изашавши предсједник црквене општпне са 46 коњаника грађана и сел>ака, поздравио је Његово Високопреосвештенство, и одавде све два и два коњаника у најљспшем реду и весељу до цркве. На знак звона постављен је народ код цркве у два реда, и то: чланови одбора црквеног до главних врата црквених, до њих дјеца школска и изван школска у два реда, даље присутни

народ раздвојен такођер у два реда до врата на порти црквеној. Пред сами долазак Његовог Високопреосвештенства, обукавши се у епитрахиљ и фелон мјесни свештеник са својим оцем Ђоком Косорићем, свештеником, отворио је царске двери, и са часнијем крстом положеним на диекосу, ваздухом прекривеним, изашао на главна врата цркве и ту Високопреосвештеног чек'о. На главним вратима цркве бијаше дивно израђен славолук с иконом св. Саве и натписом: „Добро дошао", што се има у заслугу и труд овдашњој двојици учитеља приписати; на чем, нек им је од стране моје и црквене општине срдачна хвала! Кад је г. митрополит са пречас. протом г. Давндовнћем пред вратима порте црквене из фијакера изашао и на иста ступио, гдје је од чиновништва дочекан; заорило се од народа „живио" и одмах је престало звоно звонити, а дјеца су отпочела тропар храму појати. Ба прагу црквеном поздравио је ученик ИГ. разр. основне школе Милан, син учитеља Радаковића врло дирљивим ријечима Његово Високонреосвештенство, да су се сви слушаоци задивили, а архипастир га је у чело нољубио. За тпм прнмивши од двије ученице цвијеће и од свештеника пружени му крст на дискосу, унишао је у храм, а дјеца су међутим појала гропар, нонављајући све дотле. док Високопреосвештени није свој престол заузео. Послије кратке јектеније, која се обично на јутрењи пред пгестопсалмијем говори и возгласа, изашав пред двери, поздравио је мјессни евештеиик Његово Виеокопреосвештенство кратким говором, иза ког је слиједио отпуст. Тада је архипастир отпоздравио и свој архпјерејски благослов народу дао, кренувшп у пратњи свештенства и народа у одређени му стан код вриједног грађанина, пресједника црквене општине Јелисија Шољевића, гдје ]е свештенство учинило подворење. По полу дана наредбом Његовог Вксокопреосвештенства обавио је мјесни свештеник у