Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 458

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

Бесједа у новој српско-пра! Говорио 2. јуна 1897. П. Драга бра(1о! С тугом и зебњом у срцу излазим данас ; мила моја у Господу браћо, да се разговорим с вама да вас пригрлим — да вас се наљубим духовним пољупцем — да се с вама заједно исплачем и изјадам на несрећи нашој. О мајко наша мила — цркво православна, хранитељице и чуварице наша! Ево нас твоје вјерне дјеце, твојијех у Господу чада — ево нас овђе пред твојијем свијетлијем лицем, дошли смо, да ти се изјадамо, дошли смо да ти каасемо наше јаде велике — наше невоље љуге. 0 Мајко наша мила, које су и колике су те невоље наше, — ох, чисто незнамо како ћемо почети да ти искажемо — а да тебе наша родитељице не увриједимо. Знамо ми тебе добро — познајемо ми твоју благост и твоју љубав спрам нас и Твојијех чеда — чеда незахвалних — па с тога слободно излазимо предате, да ти као прави синови и кћери искажемо наше туге и невоље љуте. У друштву смо с' људима с којима дјелимо и зло и добро — о мајко наша — и по твојој светој науци љубимо и те друге људе као браћу нашу, јер нас ти тако учиш и ми те слушамо. Ал' та браћа наша како нас вријеђају! Тебе мила мајка цркво православна — узданице и чуварице наша — хоће тебе да нама оцрне хоће да нам Тебе представе, као недостојну порода Свога — поручују нам и казују — пишу нам посланице свакојаке, зову нас — да тебе мајко изневЈеримо. Указују нам да у теби нема спасења —■ веле нам да твоја света вјера нема плодова —• намигују и шапћу и тајно и јавно ; и зборе и творе паклени духови свакојаке поруге на те! Ал' ми знамо тебе цркво наШа света српска православна. Ми знамо да си ти права чуварица и хранитељица свега онога, што ј е учио и говорио Искупитељ и Спас наш Исус Христос. Ми знамо да је твоја света вјера чпста и неоскврњена, онакова као тто је од памтивијека учила света саборна заједница хришћанска — ми знамо да је твоја љубав — најузвишенија и најсветија ми знамо да си ти права хранитељица наша под

ославној цркви у Сарајеву. Ј. Лапчевић, катихета. видом хљеба — тјела гроздова вина — крвп Спасове како је он изволио установати. Ми знамо твоје божанско поријекло по духу светоме који у нама пребива и живи. Ми знамо да је вода живота твога који смо до-сад пили — ми и коју су пили наши славни прађедови — пиће које нас одводе у живот вјечни. Ми тебе знамо као дар нашега милога српскога светитеља Саве, па ко да нас од тебе, тако славно — тако чисте и свијетле — тако добре и љубазне наше мајке и хранитељице — са твојих њедара, које нас и нашз предке хранише и подигоше — ко да нас од тебе отуђи ? Нема тога на скијету бијелом, нема силе, нема снаге која би пас од тебе, родитељице наша, могла отуђити! Знамо ми добро и сјећамо се живо наша мила мајко — силније бура и олуја које су у течају вијекова бориле се тобом, знамо силе паклене које су подријевале твој темељни камен, али смо свјесни и тога да те исте силе разађош е се, а ти остаде и здрава и весела мајка твојих чада — права мајка црква православна српска једпна света саборна и апоетолска — којој је глава сам основатељ њезин Исус Христос. Па зар тебе да оставимо — зар од тебе да се отуђимо — Боже сачувај! Боље нам је изгубити главу него своју огријешити душу?! (Мрњачевић). Ти плачеш мајко? А што плачеш? Зар смо те толико растужили овијем нашијем јецањем или си ваљда пустила сузе радости — ђе нас видиш — ђе љубимо друг друга — да у једномишљењу исповједамо Отца и Сина и светога духа. То су сигурно сузе радости што их ти добра наша мајка сада рониш? Је литако? Јест, јес.т, ти се веселиш ђе нас видиш сложне у твојој и нашој обрани ! Ох, туго и жалости моја! Како ћу почсји којим ли ћу ријечима исказати тугу мајке наше, која ено плаче и нариче. — Да то ви сви видите — сузе њене, сузе, које ја држах за сузе радоснице — ал се љуто преварих — јер ево гласа и виђења који ми на очиглед каже, то нијесу сузе радости, него сузе \*плости мајке наше цркве православне. И добро нам је дошло ово вријеме