Босанско-Херцеговачки Источник

Пв. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 465

П. класа свештеника 900—1000 ф Ш. „ . . , . . 800-900 „ IV. „ „ 700—800 „ годишње плаће. Ако пак ова подјела не бп била удесна, нека је удесе они, кош боље знају и који су на то позвати, а ја је наведох само примјера ради. Ако би се пак узео 2. предлог, т. ј. да се свештенству повиси досадања тарифа за извјесна свештенодјејства, која је издана високопреч. конзисторијом од 7. јула 1888. број 8У0, која овако гласи: 1. За знамење односно крштење . 40 нч. 2. За вјенчање (по стању) .... 5—8 ф. 3. Крсну водиду односно прекаду . 50 нч. 4. За водицу нарочито позват . . 50 нч. 5. За молитву од 40—60 нч. 6. За Јелеосвећење на сваког свештеника 1 ф 0 р. 7. За опијело (по стању) од . . . 3—б фор. 8. За опијело мало ...... 1—1'б0нч. 9. Парастос б0 нч. 10. За спомен читуле 10 нч. 11. Што се лак тиче ,,бира'' било би најправедније, кад би свака мушка глава од 18 година давала свештенику годишње по 15—20 ока жита, или мјесто тога по . . .1 фор. Из исте види се, да је за аздржавање свештенства ова тарифа сама по себи мала, а покрај тога и неосигурана. Свакоме стоји на вољи, хоће ли свештенику дати бир, и колико ће му пружити за ово, или оно свршено свештенодјејство; немаш га коме тужити — јер одмах падаш у Симонију, по мњењу некијех!? За то, правда би захтјевнла, да нам се ова досадаља тарпфа повећа, осим 11. тачке у којој се само условон наспомиње о нашем најглавнијем прнходу „биру", којег би требало по означеној одредби за стално утврдити н у новој тарифи, јер нам је исти по овој одредби праведно одређен, па тако нек и остане. 3. Покрај тога, требало би, да се у свакој парохији, која нема парохи^алне куће иста начини, нешто о Државним а нешто о народпим трошковима, (у погледу народних трошкова, разумије се, да народ прпбавп потребни материјал за градњу куће) у којима би могли становати

свештеници нарочито нови, који данас у народ долазе без куће и кућишта, јер им је номогуће а непристојно према њиховом свештеном чину, да живе у малим чађавим колибама сеоским, а сваки тумарчић у селу има љепшу и удобнију кућу, него ли свештених. Ово рекох из мога личног искуства, као сеолки младц свештеник. Ово сваки млади свештеник, који у свијет долази, при овако неуређенем свештеничком стању претрпити мора ; ма да некнма веле, да су иобјесни!? 4. Да свештенство почиње улагати мјесечно или годишње у „ Сввштемо-удовички фонд' л којег јо основао наш добри блаженопочивши Митрополи г 1 и добротвор Николајевић с 4000 форинтите да с тијем продуњимо свете жеље нашега српског владигсе, књижевника и српског добротвора, те да послије смрги појединих свештеника, њихове сиротне жене и дјеца не морају трећи дан просити кору хљеба, него да им се по одређеним правилима из истог фонда потпора издаје. Ово би били главни предлози. који би се односили на поболшање и уређеља нашег свештеничког стања, који не би стајчли Бог зна каквијех жртава! Јесу ли и уколико ови предлози умјесни, добри и подесни. за поправку и уређење нагаег свештеничког стања, остављам, да процпјене искуснија и старија браћа свештеници, и они, који су позвати својим положајем, да пораде на томе, да се то јадно свештеничко стање једанпут у овим покрајинама поправи и уреди. Ми свештеници подижемо наш глас и тражимо од оних, који су позвати, да се брину о св. цркви и свештенству, те да се учини крај досадањој тегоби свештенства с народом, око прикупљања наших свештеничких заслуга, да се једном приступи поправци и уређењу нашег свештеничког стања. Ако пак мора остати тарифа, онда нек се иста повиси и нађе начин, како да се осигура та наплата, нарочито наш свештенички „бир" као најјачи и најстарији извор за издржавање парохијског евештенства, још из старозавјетне цркве (II. Ш. IV. V. књ. Мојсијева). — И то да се исти узима по већ одређеној наредби — од сваке мушке главе од 18 године 20 ока жита, или мјесто тога по 1 фор. Рекох дакле да нам се наплата осигура, те да не буде вересије бар