Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 467

одморим." Ђак одмах скочи, па зареда по кућама тражити конака, али на велико чудо, у коју гоћ кућу дође, на здпита: „може ли један калуђер са мном ноћити? 1 ' св^гдје би одбијен ! Ђак се врати натраг, па св. Сави рече: „Богме, оче, како ја видим, ми ћемо морати на равни под ведрим небом ноћити, јер нас људи у своје куће не ће да пусте!" Овим ђаковим бесједама св. Саво ни мало се не зачуди, јер му то не бијаше првина, да га људи у куће не ће да приме! Св. Саво рече ђаку: да му причува торбу с књигама, а он, узевши своју шљаку, зађе у село, да тражи конака. Кад дође у "и'рву кућу изађе пред њега домаћица, а св. Саво је запита: „би ли могао са својим ђаком преноћитп?" а она мј одговори : „Мој духовниче, није ми домавин код куће, па те без његова изуна (допуста) не могу пустити, а душе ми, врло ми је жао, што се тако ето потрефило!" Св. Само не рече на то ништа, него крену даље. Кад дође у другу кућу, изађе пред њега домаћин, а св. Саво запита га: би ли могао са својим ђаком преноћити?" а он му одговори: „Драге бих те воље, попе, примно, ама нас има доета чељади, а башкалука немамо, па ето у томе је стало!" Св. Саво не рече ни на то ништа, него крену даље. Кад дође у трећу кућу, изађе пред њега једна старида, а св. Саво је / пита: „би ли могао у кући преноћити?" а она му одговори: „Какав тражиш конак, Бог с тобом, кад те ја не знам, ни ко си, ни одаклен си? Хајде тамо у другу кућу. што си ме, Бог с тобом, ноћас узбунио; доста ми је и мо]е старости, него ме још ти ноћас — у невакат дижеш иа душекд, да ти врата отварам!" Св. Саво ни на то не рече ништа, него пође даље питати за преноћиште. Сво је село обиграо сироти калуђер, али не може нигдје добити конака, јер је свагдје био одбијанЈедни су му се извињавали, да га не могу прнмити на конак због овога, други због онога, а доста их је било, који су га грдили и псовали! На пошљетку, кад видје св. Саво, да не може ни у чијој кући с ђаком преноћити, врати се своме ђаку натраг, па му каже шта је и како је. Онда ће св. Саво рећи ђаку: „Хајдемо на врх ове Дурмптор нланине, пак ћемо тамо ноћити." Ђак пође са св. Савом, па су ишли ишли, док се једва с тешком муком и белајем

припеше на врх Дурмитора планине, па онда сједоше и почеше егленисати (разговарати). Јадни ђак огладнио, па ће св. Сави: „Оче, ја сам врло огладнно, а безбели си и ти, јер ето цијели дан ништа не окусисмо . Како би било, да што гоћ мало заложимо?" Св. Саво му одговори: да он није гладан, а њему рече да једе. Ђак извади из кал\ ђ<ероне торбе хљеба, па поче јести, а св. Саво му рече: „Зашго тај хљеб с луком не присмочиш? 0 На то му ђак одговори: „Откуда ми лук да прпсмочим, кад га у торби нема, а богме га нема ни у овој планини, у овом јадном кршу!" А св. Саво ће: „Окрени се на десно, ето лука!" Ђак се окрену, кад има шта виђети: по крај њега израсле три велике главице г.рвеног лука, које он ишчупа и поједе. По томе помоли се св. Саво Ногу овако: „Боже, у име Твоје. мољах ове људе у овоме селу, а под овом планином, да ме пусте на конак. па ме не пустиШе! Учини Боже Својом свемогућношћу чудо, да одселе ни ја, нк нико он људи не узмогне у овоме селу ноћити !" ца праведну молитву светитеља Саве учини Бог чудо, те се оно сво село у језеро претвори, кога ено и данас под Дурмитор плаиином, а зове се „(Јавино језеро". Испењеш ли се на Дуриитор нланину, наћи ћеш на врх ње три рупе, из којих је ђак св. Саве ишчупао три главице црвеног лука. Ако ти није тешко, отиђи на Дурмитор иланину, па ћеш под њом угледати „Савино језеро", а на њој ћеш виђети „три рупе", пч ћеш се својим очима најбоље увјерити, да је истинита ова прича. Св. Саво и лажни светац Св. Саво чинио је многа чудеса. Тако је он с помоћп Бога воскршавао мртве из земље, слијепцима вид давао, болеснике у живот повраћао, а и све животиње ш њиме су говориле. На њ<тову молитву, вода би из камена протекла, а кад би кога ради каква угурсузлука проклео, проклество би на њему и остало. Једном ријечи, он је' бно правн угодник божји, па је Бог његову сваку молитву и испунио, с тога је ето и чинио многа чудеса, али не радп себе, да се прослави; он се шта више од сваке људске хвале клонио, него је чпнио чудеса због свомилосрђа према људима. Па ипак, при свему томе, св. Саво имао је много душмана, који су