Босанско-Херцеговачки Источник

I

Стр. 444

Б.-Х ИСТОЧНИК™

Св. 12

травила. Ово искупљање и сабирање правида почело је тек онда, кад је црква ступила у пријатељски одношај и блиски додир са државом. И по томе је настала потреба да црквено и гра^анско законодавство једно друго допуњује и објанхњава, радн лакшег и правилнијег пресуђивања о предметима црквено-државнијем. С тога се стадоше ученн људи сабирати и заједнички радити на томе, да скупе у једну цјелину црквене и оне грађанске законе, који су се одноеили на предмете црквеног карактера, говорећи о њима. Ово сабирање почело је јога за вријеме цара Јустинијана Ј ), а свака така збирка добила је при крају XII. вијека име: Номоканон. Ријеч „номоканон" сложена је из двије грчке ријечи: уоцо^ = закон грађански и : — иравило црквено. Према распореду правила, канони су се дијелили на двије врсте. У иекијем су распоређена правила по хронолошком реду, т. ј. по времену, када су постала; у некијем — систематски т. ј. по предметима, о којима говоре, да се лакше изучавају и у пракси изведу и употребљавају. Први систематички зборник јест зборник аравила Јована Сколастика , каснијег патријарха цариградског 2 ). Зборник овај саставио је Схоластик године 550. док је још бно пресвитер. У њему је поређао правила овако: најприје је метнуо правила апостолска, за тијем правила прва чешири сабора васел.енска, па правила првијех шест сабора помјеснијех, а за тијем шесдесет и осам правила Василија великог. Цио зборник раздијелио је на педесет натииса или титула. У предговору Ј ) Такав један зборник п.рви је написао Стефан ефески. *) Јован Схоластик био је најприје правни засгупник антиохијске цркве код државне власти. По том је био свештеник у Антиохији, а најпошље, кад сврготпе Ефшихија са иатријаршије, постао је цариградски патријарх (565—578).

спомиње, да је имао при руци зборник од 60 натписа, на који се угледаху при раздијељивању правила. Схоластиков зборник имао је велики значај у источној цркви. Код православнијех Словена задржао је тај значај све до појава књиге Крмчије , т. ј. до Х1П. вијека; а код Бугара и кроз цио XIV. вијек. Други систематски, но потпунији и знатнији, зборник носи име Фошија , цариградског патријарха, (-}- 891). Овај Фотијев зборник зваху Грци некад синтагмом, некад номоканоном , за то, јер се састоји из два зборника: синтагме и номоканона. Под првијем се разумије дио зборника у коме су изложена само правила црквенијех сабора, који су издали правила у хронолошком реду; а под другијем именом други дио зборника, у коме су распоређена правила у системашском реду, или по предметима њихова садржаја. У овоме пошљедњему дијелу зборника унесени су и гра^апскн закони, који се тичу црквенијех предмета. Неки мисле, да се је овај зборник појавио у своме старнјему обличју још за патријарха царигридског Свргија I. (6)0.—638.) 3 ) Године 883. овај зборник је прерађен и допуњен. а године 920. проглашен у Цариграду : у присуству сва четири патријарха, за оишту обвезпу књигу црквену. И Фотије је свој зборник подијелио на натписе, и то на 14 натписа а сваки натпис на неколико глава 4 ). Много доцније, године 1335., јеромонах Матија Властал , Солуњанин, саставио је један зборник азбучним редом, узевнш што је најглавније и, по мишљењу 3 ) Види окан. вборник православне цркве од дра Н. Милаша. Нови Сад 1886. стр 24. 4 ) Садржај зборника Фотијева превео је на ерпски језик Н. Милаш у П. издању свог зборника правила пред текстом самијех правила.