Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 448

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

На мој нијеми поглед он ми одговори: — Криза је прошла, веле доктори, — Бог је помогао. Нека му је слава на све вијекове! Донио сам му књигу и нарочито забил>еженоједно мјесто. Отворих ипружихмује. ЧитаЈ рекох му. Он поче јасним и звучним гласом да чита: „У то вријеме, кад бијаше врло много народа и ве имадијаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:" И читао је тако редом цијелу осму главу Маркова јеван^еља, и како је све даље читао лице му се мијењало, блнједило н блиједило, али се видјело, да му

се у души велики догађај збива. Свршавао ј е осму главу: „Јер ко се иостиди мепе и мојијех ри]ечи у роду овоме ирељуботворноме и грјешиом, и син Ие се човЈети иостидити њега кпд до(је у слави оца својега с анђелима свешима и . Затворио је кшигу и прекрстио се. — Никад више неће демон сумње ући у моју душу, рече он. Ја сам нашао оно, што никада нисам имао и о чему никад нисам мислио; нашао сам вјеру, и то ми је највеће благо, које ћу марљиво чувати. И он је одржао ријеч. Из „Цариградског Гласника". С-а.

Одкуд то, да дан-дањи тако много Хришћана Госиода не нознаје? Од Спликера дра фидос. и богословије. Превео с њемачког Милан Поповић, богослов у Рељеву. (Свршетак.)

Поред тога много Хришћана добро не познаје и одбацује Христа, јер са својим разумом не може да схвати Његово божанско биће, Човјечији разум, величанствени дар, рад је, да појми и позна почетак и свезу, биће и каквоћу свих ствари, хоће независно и самостално да нађе не само истину, већ да је и створи, и неће пошто је жив да призна ограниченост своје природе. Ко њен глас признаје за јединог судију у надчувственим стварима, томе је Христос камен спотицања и саблазан. Је ли нам ГБегово цијело биће, као и биће Божије непојмљиво; не можемо ли да схватимо свету тајну, која је у њему; надмашује ли Његов цио живот и дјеловање далеко све човјечанске појмове и цреставе. Како би могла ријеч тијелом постати и међу нама пребивати, како би могао Бог у човјечанском лику и језику с нама приступити, како вјечни син, надарен с небеским сјајем и величанственошћу примити на се ропски облик, и по овој мрачној земљи ходити и живити, како је Он могао скршити смртну снагу и изнијети на видјело живот и бесмртно биће: но ако милог

Бога

знате, који Је човјечански дух у стању

да у то прозре и то да појми? Ко се у смјерности не преклони пред Светим, преко кога је Бог хтио да благослови круг земаљски, да открије своју вјечну благодат и да човјечански род новим животом одушеви, тај неће вјеровати у оно што је изванредно, чудновато и тајанствено у науци и историји Исусовој ? Ко не признаје да има небројено много ствари, које његов разум није у стању ни разјаснити ни доказати; и да би без божанског откривења у Христу ј'ош били у тами и неизвјесности с обзиром на најважнија дјела нашег духа: томе неможе свјетлост вјере, снага и утјеха гранути у јеванђељу Господњем. Ко није осјећао, да му треба више тумачити о Богу и божанским стварима, о дубинама Његовог бесконачног бића, о вјечном закључку Његове мудрости, о величини Његових благослова. тај не може приступити к вјечном пастиру и спаситељу наших душа, који ће нас потпомоћи у небеском царству свога оца, Но ко се само у свој разум узда, ко се размеће свој'ом мудрошћу, ко се поноси својим познавањима и увиђањима, тај зацјело презире науку о крсту, презире истине, које нам је