Бранич

БРОЈ 2.

Б V А н т; ч

поклон био ја жешшн својина, и она га је задржавала и онда иоште је брак разкеден. 1 ) На пг.тање да ли је и код Срба пост о ; ала у ма каквпм облик у куповина жева. наћиће м о најбол^и одговор у наше м иаконодавству. Ко,< § {ј;>9 г])ађ. за;:она где се изаажу забрањени уговори, има два решсња Прво је од 15 дедембра 1844 год. којим се судовима н-члаже да ие уважавају уговоре којима би млацожења Фамилији девојачкој какву суму но ваца обећао. Друго је од 10 децембра 1852 год. којии је дато право сваком младожењи, који бп ири просидби зевојке од стране ролитеља, тутора или сродннка њених, било у новцу или стВарима уцењиван н оглобљен био, да се може суду тужитп и оно, што му је овнм начином узето, натраг захтевати, У овој нернјодн где човек купује жену, њен се пристанак није ни тражпо, нити је она нитана хоће ли да пође за онога, коме је нуде. Она је била то исто што и ствар. предмет једног уговора и ништа више. Бнло је до воллш па ■ е муж споразуме са њепом родбином, па што ови реше то је и за жеву сбавезно. Сем тога између мужа и жене владала је највећа неједнакост. Муж је господар и сопственик. а жепа му је робпња. Он је могао датп другоме своју жену на нослугу, онако исто као н сваку другу/ ствар. могао је да је отера кад год је хтео. 2 ) ј Много је времена протекло док су људи дошли до уверења, да жена није нредмет за отмицу, нити је ствар која се пзноси на продају п уступа ономе ко више понудп. Највећп је нап редак остварен тек опда, калг је и жени призна та лнчност, кад је од њене воље ночело зависити хоће ди даГпоЈјв за онога човека кога јој нуде, кад је брак почео да се закључује узајамн м пристанком. Е^рак ни|е више заједница, коју јачи намеће слабијем . него је заједница коју жена драговољно бира, и у коју може да ступи ако хоће. алц не мора, јер је нико не може принудити да ради против своје воље. !) ,,1)ах Оевсћепк, «'е1сћеб (1ег Мапп зеЈпег ОаШп ат ег.->(еп Мог^еп ги ^ећеа уегбргкМ., ћеЈвз!; Могден^аће . § 1232 аустр. гра^ закона. Тај поклон Мог$?(М18?Д>е код нас је непо*наг, но при евем том он се спомин>е у § 770 нашег грађ баквна: ,,Може и муж жени први дан какав дар учаниги и онда се и овај дар смагра као мирав." -) Један урођеник у Кавади, казао је једном мисионару како је хрђаво живео са својом женом Његов сусед није ни мало боље живео са својом. Најзад они се реше те измењају жене, и сад су сви задово.Ђнп. Т18801. стр. 29.