Бранич

Г) Р А Н И Ч.

БРО.Т 2

Но суд увиђујући јамачно и сам, да је томе рачунаљу поврата противна она застарелост из §. 73. крив. закона, није код оптуженога 7 (Оврат ни узео у призрење, већ је тај застарели а^вратЈиретворио у ону особиту отежавну околност по тачИи 5. §. 65. крив. закона. Али то претварање застарелог поврата у отежавну околноет еуд није властан био учинити: 1. Што то закон нигде није изреком допустио, а без изречног положног закона. суд не сме ништа узимати на отежавање онтужено'г; 2. Што би се тим нретварањем вређало оно напред изложено начело о разлици између поврата и оне особито отежгвне околНОСТИ: И '6. Што застарелоот дела или пређашње осуде по нашем иојму о застарелости не значи ништа ма1Бе, већ као да тог дсла, те раније осуде, није ни било, па зато се то законски не може ни у шта рачунати, осим што се у таквом случају оптуженом са тога не може рачунати, ,ча је доброг владања." Из ових разлога Касациони Суд позвао је првостепени суд, да по изложеним примедбама поступи и даљ ? по закону шта треба уради. Иримедбе ове првостепени суд није усвојио, већ је дао ове противразлоге: ,.Истина новрат и отежавна околност због раније осуде у оиште разликују се тиме, што се за новрат тражи ранија оеуда истог рода, и свагда само истог рода са делом , које је на суђењу иред судом, а за отежавну околност тражи се ранија осуда за дело друг(»г рода. Но за отежавну околност не мора свагда бити осуда за дело другог рода, већ еамо у толико, у колико се и докле се са законске у онште нравне стране на неке осуде гледи као на околности , које судију иодстичу и руководе га. да оптуженику , видећи га стална у нороку извеснога рода, особигу казну одреди без прнзрења на меру за таково дело у г закону прописану. Дакле само по изузетку од он штег 1,рав ила. у ко лико је то пзуз еће^законом Јучиње по. не м ож е ранија осуда за дело истог рода служити за отцжавну околност, а та кво из узеће законодавац )е учи нио у §. 71. к ри в. закона , означившк ранију осуду ист ог рода до 10 година закључн о за поврат, а то но напред изложеном не може се казата да јс удињен о на иолзу но на штету оптуженика. Кад ј е пак ранија осуда^ којја је но §. 65. крив . закон а у опшге узевши отежавна околност, по изузетку узета зако ном кроз извесан низ година као повр ат, онда је сасвим логично , да одмах, чимовај низ годи на, за к оји је морао бити поврат. исте че, заузима свој обични оншти значај и постаје отеасавнд, околност,.