Бранич

Г.1'0Ј

БЕ0ГРА1 1. ФЕБР7АРА 1837.

ГОД. I.

ЛИСТ 3А ПРАБНЕ И ДРЖАВНЕ НАУКЕ. СРГДН УДР7ЖЕ2.Д ;ДЕНИХ ПРАВ08ЛСТ7ПНИКА 7 СРЕНЈ::.

Лпст нзлази 1. п 16. сваког месеца.

Ж Р А Ћ А УЛОМАК ИЗ ЕНГЛЕСКОГ КАЗНЕНОГ ПРАВА. НАТТ! САО Ј. Ђ. Авакумови! (НАСТАВАК.) III. САСТАВНИ ДЕЛОВИ КРАЂЕ. Није довољно само онако пачелно псказати појам крађе, као што смо урадили у другом одељку ове распр»ве, па да се може то добро разумети. На против ово ће се поствћи тек онаа, кад ту целину мало ближе ироучимо у свима њеним појединостима. Томе ћемо сад приступити. Вичном оку није тешко спазити, да се оно начело о појму краће састоји из ових делова: Први услов за појам крађе јесте тај : да човек ме тућу ствар . Но ма да је са свим правилно, што је ово увршћено у саставне делове за појам крађе , опет се енглеско казнено право није задовољило само тиме, већ је зарад тачиијег обележја тог појма, пошло још један корак даље. Оно је казало: и какво треба да буде то узимаље , па да би се могло уврстити у саставзе делове крађе. Само оно узимање туће ствари, које би било без знања и олобоења госаолара. Енглези сматрају као крађу. А свако узимање са заањем и одобрењем господара или притежаода они не сматрају као кра. ђу, па ма да би и постојали осталп услови за појам крађе. Ј БРАНИЧ. 7