Бранич

112

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 3.

1. ТЈомиловање. 1883 године помилов. је 109 робиј. или 4 - 14°/ о од укуп. бр. робијаша. 1884 ,, „ „ 369 „ 13-68'/ 0 „ „ ,, 1885 „ ., 604 „ „ 22-48% „ „ „ Помилоаање је право, које је владаоцу Уставом гарантовано. По чл. 118 устава, у кривичним делима Краљ има право помиловања. и м;»же одсуђену казну кривцу да преобрати у казну другог блажег рода, или да му је смањи или сасвим опрости, Према томе и практикује се редовно тројако помиловање осуђеника у казненим заводима. Једни се милошћу владаочевом ослобађају окова; другима се казна смањује; а неки се најзад коначно пуштају из завода, по милости владаочевој. а пре но п1то своју казну потпуно издрже. Робија се код нас издржава са оковом и без окова. Закон вели: осуђени на робију ноеиће на ногама окове лаке или тешке, како коме суд одсуди ; лак је оков од два, а тежак од четири оке; женске на робију осуђене неће се окивати. — §. 14 казненог закона. До 1< ј 82 године, с ш осу^ени на робију без разлике старости морали су издржавати робију у оковима. Законом од 30. Јуна 1882 године (Зборн. 31. Стр. 190) укинути су окови за младољетнике осућене на робију. Према томе, младолетни робијаши издржавају сада казну без окова. — Сем тога робија се може без окова издржавати и кад Краљ, у путу милости, осуђеника окова ослободи. Помиловања осуђеничка врше се код нас више пута у години. Сваки народни празник пропраћен је, код нас, помиловањем осуђеника. И код нас је, готово, рашчишћено питање о оковима; у опште се признаје да њих ваља укинути. И унижење осуђеника и рушење његова здравља, и сувише је очигледно, те да би што требало о оковима говорити. Што су гни, и поред тога, до сада код нас задржани, то је што су затвори врло слаби па је у многим приликама осу ђеницима лакше да беже. Кад већ окови постоје, онда је доиста врло срећно, што се осуђеници владалачком милошћу ослобођају окова. Ово се обично чини иогато је осуђеник издржао неко време ■своје казне. — За сада није могуће извести, колико нросечно осуђеници проводе у окову. Предлог за свако номиловање чини управа М™ниетру Правде, а Министар Нравде подноси то на решење Његовом Величанству Краљу. Управе обично нису издашне с предлозима за помиловања од окова, јер се много боје бегстава осућеничких. За помиловање излаги краљевски указ. Усвојено је да се осуђеници у путу милости окова ослобађају, „док се буду добро владали." Ово значи да је осуђеника могуће иовратити у оков, ако се престане добро владати. Ово је