Бранич

114

Б Р А Н И Ч.

БР".Т 3-

равно да иоред свега тога моасе бити и бива погрешка. Односно времена, после кога треба предлагати осуђеник ; за помиловање, ностоји распис министра иравде од 8. Децембра 1881 године. По озоме треба да је осуђш |дк^ кзд ржао ј еднх. трећину казне, па онда да _ бу де предло јкен за помиловање. Наредбаје ова за дело врло умесна; она показује да је министар правде увидио, да се предлози за помиловања могу преко реда подносити, па је хтео да се томе стане на пут, бар с почетка. Но не би се смело с поуздањем тврдити, да се ова наредба врши. Овде се може приметити, да у уређењу напшх казнених завода има доста добрих наређења, али се на вршење ових наређења увек не обраћа довољна пажња. Несталност правца у нашем јазном животу обележена је. Она се у овој струци врло јако осећа. Све што један министар уради или покуша да уради, врло лако може да се изгуби са доласком новога министра. Примера има много баш у радовима на уређењу казнених завода. Рађено је на томе више пута, и кад год је ово питање по ново потрзато, оно је било ново, и морало се све с почетка радити. Овако ће бити све док се министарству правде не створи нарочити одељак за казнене заводе, којк би имао да о њима сву бригу води. Предлог за помиловање, пре но што се ноднесе министарству правде, обично се износи пред „саветујући одбор" при казиеном заводу. Ови саветујући одбори установљени су наредбом министра правде од 30. Јуна 1882 год. Бр. 2435. Мисао за образовање ових одбора врло је лепа. Они одговарају надзорним комисијама. које постоје за казнене заводе и у другим земљама. Ова установа има за свој постанак да благодари Министру Правде г. Д. Г. Радовићу. За прошле три године у необичној је мери расло отпуштање робијаша из казнених завода помиловањем. Док је 1883 године, према укупном броју робијаша, помиловањем отиуштено 4 - 14%, у 1884 години овај се процент пење на 13'68 °/ 0 , а у 1885 ој на 22*48^/". Приметићемо само да не треба губити из вида, да је 1885 године био врло знатан број политичких помиловања. За то се у овој години и процент помилованих тако јако попео. Но опет, гледајући на број помилованих обичних криваца 1884 године можемо слободно рећи да при предлогу за номиловање није могуће водити стално неки ред. Јер да се то врши, и да је то у опште могуће, за цело се не би могао процент овако несразмерно пењати. Других разлога да се овако ради није могло бити до тих, што су заводи били препуни осуђеника. Ваљало је што већи број осуђеника отпуштати да се не би појавила каква зараза. Но у место коначног помиловања далеко би боље било, да се у таквим приликама прибе-