Бранич

110

Г> Р А Н И Ч.

КРчЧГ

од 12 месеца ; 2, да ее за езе врсме издржаваша казне тако владао, да се осно^ано може узети да се заиета поправио; 3, да је нре осуде бно добар радник, и да се, бпло по Фамилијарнии, или по другим каквим околностима, може поуздано закључити, да ће он поштен начин живљења предузети ц добро се владати; 4, да је кривац издржао половину досуђене. му казне, но акоје у поврату да је издржао две трећине казни. — Условни отпует траје док се условно от пуштени добро влада; он престаје, ако отпугатени учипи и најмање кривичпо дело. ако неће ништа да ради, ако се меша са хрђавпм друштвом, ако промени место становања без дозволе полицијске власти. Закон одређује и који се осуђеници не могу условно отнуштати. Нарочити одбор за условно отпуштање криваца из казнених завода даје мњење о уеловном отпусту сваког осуђеника, а по томе министар правде решава отпуст. —■ Да се неко повраги сауеловау завод, решава подицијска власт или управа казненог закона. То су главна наређења овога закона, који је за неколико годпна своје иримене доносио врло лспе и врло корисне резултате. Добре стране условног отпуштања осуђеника из казнених заведа очигледне су. Осуђенику се док је у заводу, ставља у изглед да може својој кући пре ићи но што му казна истече, ако својим владањем и понашањем у заводу иокажз да се поправља. Напг закон о условном отпусту врло коректно наређује како се и када осуђеник из завода пустити може. Он још заређује да надзор над условно отпуштеним врши полицијска власт. Практика је код нас показала, да је врло мален, готово никакав број оних, који се са услова враћају у завод да издрже и онај остатак казне. Ово и ако је доказ да условно отиуштање доноси добре резултате, опет изгледа немогуће да од стотина условно пуштених тако мало њих заслужи да буде враћено у завод. Да би се знали прави резултати условног отпуштања ваљало би порец овога што се чини, да се бележе нарочито они осуђеници, који су на условном отпусту кривицу учинили, па су са новом осудом дошли истом или другом казненом заШ)ду. Нашем закону о условном отпусту може се нарочито замерити, што он не гарантује, готово ни чим, овако пуштеном осуђенику, да се над њим неће вршити самовоља. Повраћај у завод решава полицијска власт, или управа на основу извештаја полицијске власти. Коректније би било кад би то решавао Министар Правде, по што он и отпуст решава. Тако се ради у другим земљама па и у Хрватској, где Бан решава и једно и друго. .>на се сл колико тешкоћа робијаш има да се бори, кад са робије изађе. Обично оправдано, али ш> некад и сасвим неоправдано, свака се врата иред робијашем затварају. Ако у селу има само један ислужени робијаш, за сваку и нај-