Бранич

број 3.

б р а н и ч.

119

кључку пресуде. Оио дакле што се у цобуђењу (мотиву) говори, није ништа обвезно, кад тога у закључку нресуде нема. Јер побућења су судски резони н они могу ;га не стоје на Фактичком сган .у ствари. те тако они не могу нн ство рити какво право за нарничаре . Закључак је пресуде меродаван. Кад закључак пресуде не помиње „Раопицу" већ. „Пољаницу," овда се побуђење под 5. поменуте пресуде ннје смело узети за доказ о праву „Барањаца" на „Раоницу." Ст. Максилоинћ.

КОНСТАНТИН ДИШИТРИЈЕВИЂ, ХШЛЖ Смрт овога великога радника на научноме иољу, одјекнула је и нреко граница простране Русије. Она је била догађај, који није смео остати незапажен од свију научних кругова. Кавелин је умро 3. маја 1885., а његово име гек сада; избија у пуном својем значењу. Талентовани ум, неуморни радник до издисаја, као што је био Кавелин, чије је име чврсто уткано, и у социјалну борбу својега народа, и у сваку научну новину на пољу права, ФилосоФије, историје и етнограФије, заслужује збиља таку пажњу, каква му се гкклања и у његовој домовини и ван његове домовине. У новије време руска правна литература узела је живахан полет. Она је привукла на се пажњу целог образованог света. Давно је прошло време, како се она ослободила рецеитивног карактера, и узела иницијаторски дух. Данас је она кпракнула толико унапред, да осталим народима враћа „са зеленашким интерееом позајмицу." То јој се, веома умесно, признаје и са стране. 1 ) У борби, да руска правва литература узме у своје руке иницијативу самосталног научног истраживања, Кавелин заз'зима угледно место. Отворимо листине историје друштвене борбе у Русији, отворимо листине права, историје, етнограФије, статистике, филосо Фије, па ћемо на свакој страни, измећу највећих, најдаровитијих и најплоднијих трудбеника, наћи име Кавелиново. Оно важно место, које је руска правна литература стекла у колу правних литература осталих народа, неуморним радом Кавелина и његових другова, не треба да остане ни за нас незапажено. То нас је ноглавито покренуло на епомен К. Д. Кавелину. Александар II. наследио је пространу царевину али и огромМ Езшагсћ у предговору на преаод раснраве С. Муромдева „Что такое догма нрггва" — ЛУак иеЈза! КесМз-Во^таШс. — Ргај? 1885.