Бранич

104

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 3

био млађц од 18 година, не бп одговаро као кривац, већ би само био дужан да накнади штету. Најпосде енглеско казнено право нарочито спомнње још једну врсту слугу, па и о њиховом незаконом узимању господаревих ствари изрпче своју одлуку. Тако је у енглеском казненом праву утврђено као правило: да се за лоиова сматра опај слуга, који би узео ствари, што би му биле поверене само на чување, као на прилику посуђе у каквој гостноници или какво стадо. 1 ) После слугу у епглеском казненом праву спомињу се гости н њпхова слпчна дела. Енглеско казнено право сматра за лопова госта, којн би узео какву кретну ствар из собе илп гостионице, у којој би становао. А то исто важн и за оне, који би узели какав приватан стан с намегатајем, па би гз стаиа што узелп. 2 ) Као разлог за овакву карактеристику тпх дела енглеско казпено нраво наводи то, што у тим случајима гост или кираџија имају само право послуге, али притежање ираено је остало самом гссподару. На тај начин гост или кираџија узнма ствар из туђег притежања; а то његову радњу карактерише као крађу, наравно ако постоје и други услови за то. Сем свију досадањих случајева, енглеско казнено право бави се и са разним случајима, у којима би човек своју сопствену ствар кришом од другога узео или прикрио у намери да за њу тражп накнаду. Па бавећи се и тиме. енглеско казнено право казује: како се таква дела сматрају. Да би учинили нојмљивим то гледиште енглеског казненог права, ми ћеме одмах цитирати те случајеве онако, како се они спомињу у енглеском казненом праву и казати како их оно карактерише. Тако, ако би ко своју ствар, коју би другоме дао у залогу или послугу, од овога кришом узео с намером да за н>у тражи накнаду, онда је то по енглеском казненом праву кажњиво, иремда не као крађа. А исто тако, ако би ко из свог транспорта Ј ) В1аск81опе, књига 6. стр 168—169. 81ерћеп, р«.ч. књига стр. 263. ') В1аск81опе, књига 6. сгр. 169 — 170.