Бранич

146

Б Р А II И Ч.

БРОЈ 4.

казненог нрава отклоинла је ту нејасноћу нз казненог ирава у опште. Тек н впја наука успела је да постави правило: да појам свршене крађе постоји свакад, кад год би лопов успео да туђу ствар пезаконо ма и само стави у своје иритежаке, па ма п да не би успео, да ствар однесе. 2 ) У овом смислу дакле ваља данас разумети онај израз „однео" и уврстити га као услов у саставне делове за нојам свршене крађе. Протпвно тај услов само би био кадар да иосмути пр^вилан поглед на карактеристику дела. Тада би се могло деситп да једап у истом делу сматра, да је ствар већ н „однесена"; док на нротив други могао би држатп, да се не сме ићи тако далеко, држао би да ствар још није однесева. А и сама могућност тако разне одене једпог истог дела, може само да шкоди угледу правде и једаакости пред судом. С тогаје било иотребво да проговоримо овс неколпко речи о оном изразу „однео," да речемо како га треба разумети. 3. До сада се наш говор тицао прва два услова, који су потребнн за појам крађе. Сад је на реду да нроговоримо о њеном трећем услову. Нкје доволлгј , да је ствар само увета и однесеиа, већ је нужно и да се зна, у којој је намери то урађено, те да би се смело рећи, да какво дело носи на себи знаке крађе. А да би то могло бити нужно је, да је ствар узета и однесена ашшо ГигапсИ или српски речено: у намери да. се у краде. То је аај треКи услов за појам крађе, о коме ће бити говор у овом одељку иаше расправе. До год не би бпло и тога услова, све дотле не би се смело узети, да постоји крађа, ма да би и било осталих услова, који су потребни за појам крађе. Ми ћемо мало ниже показати, какве закључке изводи енглеско казнено право из тог услова атто Лг гансН. Но нре него што би то учпнили, споменућемо једну особину енглеског казненог права. Оно сматра да је тај израз раван изразу 1исп сапза, који се уаотребљује у грађанскчм праву и који значи: у намери да човек себи користи. Но да то двоје: ,,ашшо ^игапсП" и „1исп саива" не значе једно

2 ) Ввгпег, Бећгћисћ, стр. 312. ОррепћоГ!', 81га{гесћ{, стр. 320, прнм. 41. и сг]. 327. прим. 40.