Бранич

ВРОЈ 4

ЕЕОГРАД 16. ФЕЕРУАРА 1387

ГОД. I.

Р&ННЧ ЛИСТ 3А ПРАВНЕ И ДРЖАВНЕ НАУКЕ. ОРГДН 7ДР7ЖЕ&А ЈАВНИХ ПРАВ03АСТ7Г.НИКА 7 ОРБИЈИ.

Лист пзлазп 1. п 16. сваког нессца.

КРИТИЧКЕ МПОНЕИЕ УЗ ОПРЕДЕЉАЈЕ НАШЕГА ГРАЂАНСНОГА ВАКОНИКА „0 СТВИРИШ.' I. ЗЗИРНЕ СТВАРИ 7 ТЕОРИЈИ И 7 НАП1ЕГЛ ГРАЂ. ЗЈКОНИК7. ПИШЕ Г. Г е р ш и Ћ.

(НАСТАВАК.) 0 самоме п >јму и значењу те снмволске традиције или предаје требало би сад овде нешго више проговорити пошто, колико ми је нознато. досада о њој још ништа н је говорено у пашој правнпј литератури. Али то би ме онширнгје објашњавање сувише далеко одв.ло и ова би се расирава одвише отегла, а осим тога та се символска нредаја овде са мо мимогред додирује, у колико има везе са збирним стварима, дакле век и по томе њено оиширније објашњење н претресање овде не би имало ни месга, него то ја свакојако морам учинити у засебноме чланку кад у овоме критичвоме претресању нашега грађ. законика буде дошло на ред питање о предаји (традицији) као основу правнога прибављања. Овде ћу засада само толико напоменути , да је та педа символска традиција прон ала зак старије теорије . кој.1 се у данашњој правној теоријп сматра као последица иогре шнога схватања самога појма нр едаје и по томе дакле као једна пометња старијих писаца. која је данас већ мегута у ар хиву уз многе оста ле њпхове обмане. Старија је теорија схватала телесну нредају у иравоме смислу (ЧгасШш уега) као нредају „из руке у руку", па кад се са тим строго фо])малпим и одвише ограниченим појмом традиције у самоме практнчпом праином саобра^ају није могло изаћи на крај, БРАНИЧ. 10