Бранич

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 4

онда су уз ту ,,праву" нредају морали иронаћн међу осталим још и ту т. н. сннволску нредају, за коју мшиљаху да су пашли ослонца у римскоме праву. А кад још узмемо на ум, као што сам већ напоменуо , да се збирна ствар као идеа.чни нравна предмет , као неки замашљени створ , којп нема телесае екзистенције, очевпдно није могла „нравом" те лесном традицијом нредавати, опда се ту морало прибећи већ поменутој символској предаји, којом је могла својина илн неко друго стварно нраво на тој идеалној правној целини да се ирибави. И то је добило израза у већ паведеном §-у 427. аустријскога грађ законика, чаја је копнја наш §. 288. Но у тумачењу тога §-а 427. настала је нееагласност између поменутих признатих правника и то између Унгера с једне и Екснера с друге стране, уз кога нристаје п др. Деренчпн. Међу тим тој песагласноети не треба ни мало да се чудимо, јер је тај §. један од најнесретније и вајгореФормулисаних параграФа, шт > их има у томе законику 1 ), пошто су у љему смештене и помешане у једну збрку најразличпије стпари н с тога је оп од постанка счога вазда био нрапа „сгпх ЈшчбсопанНогшп" („крст" глп мука за правни ке). То се види по томе , што га тако одлични правници, као што су Унгер, Раида, 1л;спер п дј >., којп се пначе ве ћпном у својим схватањима слажу, сваки друкчпје и на своју руку тумдче. М напх зпконодавац тмји је неки пут одвише слепо препиеивао и копирао, нагпао је за нужно да и паше законодавство усрећи са тпм красним пронзводом старинске легнслаторске мудрости. Па још да га је бар како ваља схватио и превег>! У оригиналу ,се међу покретним стварима „које се не могу из руке у руку предати" наводе „8с1шШог<1егш)§'ен". а наш законодавац то преведе са л дугови", као да су за етручнога правника дугови и тражбине једно исто 2 ); па даље се тамо наводе „Ггасћ^Шег" у онште а наш

') „Ешег (1ег ш I 8 8 1 п п § е п з 4 е п Гага^гачћв Де? ОезеЈгћпсћез" каже Унгер овојој рецензији Екснерове књпге у „КгШзсћв УЈеИеЏаћгззсћпП <■. ОежЧх^е!). и. Еесћ18лт188е11зсћ." X В4. 2. НеП 1868. стр. 251. 8 ) Нага познати комонтатор, МатиК, у своме „објашн>ен>у грађ. ааконика' ; тумачећи тај §. 288. превео је од речи до речи тумачење етарога Нџјлера уз §. 4^7. аустр. гра1). вак и тгко је онда верно превео и оно што Цајлер каже како се под тим „дуговима" разуме.ју „ кааитали који по љиховом опредељен.у имају још о тати у рукама (!) 8ајмодавца или „дужника-" Ово ја овде само мимогред доднрујеч, а доцније ћу о томе опширније говорити.