Бранич

БРОЈ 3.

Б Г А Н И Ч.

139

законодавац преводи „товари велики ", а зар „Егасћ^и!" не може бнти и мали топар и шта ли онда важи о тим малим товарима. кад су они „Ггасћ^и!"? 1 ). Најзад аустријски законодавац наводи још и „ЛУаагеп1а§;ег ип<1 апс1еге Осттти засћеп ," а паш се заководавац задовољава само са „дућапсгшм еспапима" а остале збирне ствари није нашао за вредво да помкље, ма да су оие у орипшалу са нарочитим разлогом наведене али тај разлог нашем законодавцу као да није бно познат. Међу „знацима", којима се та т. н. символска предаја врши, Фигуришу пре свега исираве, за тим "руђа и најзад обележја, која се са неком ствари екопч.чрају. То је у оригивалу све потанко одређено. А наш законодавац хоће то све „у кратко" да каже па наводи пре свега аисмене до■ казе — а о чему докази ? То наш закоподав ц не к; же, то ми треба да иогађамо и да завирнемо у аустријеки орипшал, те да тамо видимо да „власник примаону предаје иснраве, којима се својина доказуЈе;" 2 ) па онда долазе ,.кллчеви", ти кобни кључеви, о којима Унгер умесно вели ,.пашепНј' ћ еИе зу^гћоКзсћеп ВсЈпшхе! ћаћеп Јаћгћшк1ег1:е 1ап^ 5п ипвегег ЈитргиЛепг §-ега88е11 2иш еп18с1пес1епеп КасћШеЛ с!ег Басће, <1егеи етб1сће8 "^егбШшћпбб 81е 81а11; хи егвсћНевбеп ује1шећг \ г ег8сћ1о88еп" 3 ) /парочито су символски кључеви кроз векове звекеталн у нашој јуриспрудепцији на очевндпу штету саме стварн, чије су јасно и просто разумевање у место да га отворе наиротив баш затворили). 4 ). Бо ја ево и нехотице упадох у опширпкји говор о тој С1 мволској традицији, ма да еам казао да му овде није место; морам га дакле засада прекинути. Прелазећи о^гет на

Ја ве Сих вапео за ту реч „велики", кад она не <5и исказнвала то пог| ешно схватан.е, као да ог Јзрок неиогућпосги, да се „КгасћгциС пррд< из руке у руку, саетоји у у в /личини и гломазности товара. шго ме1)у тијг није истлна. ,,Ггасћ(§и1 - ' ма најмањи био, не може се предати с тош, што га оввј, ксј« хиће да преда е, још псма у рукама, дакле га не може ни другоме гз руке у руку нредат А кад га има у рукама, онда то већ иије више „Ггасћ1§и1" 2 ) Да ли се ту баш разуме евојина у аравоме аехшпком смислу, о томе је и дапас . оиг несвршен спор мећу надлежним аустр. коментаторима. 3 ) в у веК нмвеженој Унгеровој ршензијп ,,КгИ. \'1ег(:е1јаћ!'лзсћг. и т. д." стр. 251. — Оеим тога : К а н (1 а, ВевНг. 118—130. Ехпег, ТгмсШЈоп, стр. 1 <Ј0 и дал.". 4 > Из овога, што сам тек овако мимогред навео, веК <е довол.но види, к^ко је тај §. 427 1 еК ио себи а јсш веКма у осак^ћеном нрсводу нашега §1 288 доиста права мука за нравнике. Још је једина ерсћа у томе, што ми правници овамо на ор'јенту ниемо тако кидл,ивн и нестрпл.ивн, као наше аустријске и номапке колеге, че ее б ш не журимо толико, да бнш свакц §. одмах тачно р^вумемо и претре емо и тако нама т ј §. нгје задквао тако велике муке. 1С оз толи .е »одине тгј је §• мирг.о ,,поч г.ао ' у нашкм гра]^. ваконвку и нико није заггео за шега.