Бранич

140

б р а н и ч.

б1>0* 4.

предају збпрвнх свари, ја лакле , као што сам већ казао, сматрам да је основано мишљење Унгерово, по коме се опре дељај § а 427. објашњава тнм схватањем аустрпјскога ад коноданца, да је на збирпој ствари као таквоч , као нравиој цели ни могцИна својина , иа, иошто се та својц ја па тој цели ни као некој бестелеспој, идеплној ствари очевилно не м«же телесном предај^м из руке у р ук у стећи, то је ондч заион суп сидиарно доиустно ту иу едап/ знацима илн символску . Истина је, као што сам већ помињао . да су се тако нри знати иравпици као Епскер и Деренчип изразилп против тога мишљења Уш ерова и да су га разлозима нобпјали, али морам иризнати да ме њихови разлози нису љогди убедити о томе, да се Унгер нреварио и да је иогрешно казао. Какви су ти њихови разлози? У томе се два иоменута нисца у неколико међу собом разилазе. Е^сснер н. нр. нризнаје да је редакторима аустријск«та законика могла та мисао о „својина на збирној ствари као таквој одиста нред очима* лебдети 1 - („та§- апсћ с!еп Уег&бвегп ипаегеа Сгеае^ћисћеб еГ1Јоа$ <1ег Аг1 уогдезсћгоеШ ћађеп"), али они нису означилп шта ■)е та војипа т, ј . каквим се карактеристичним правним деј- ствима она разликује од својине на цојединим стварима. Ово признање Екснерово већ је довољно, да се види, кмко је Унгерово минквење, које он хоћ-. да нобије, основапо и умесно. Унгер је само то казао, да су редактори аус! р. иаконика збирну ствар сматрали као јуристичку бестелесну ствар н да су стога символску предају допустили као начин за прпба вљање својипе на таквој збирној ствари као идеалном нрав ном објекту — а и Екснер признаје да су моглп, ти редпктори доиста тако нешто имати на уму , али само нису ту своју мисао иотпуно довршили , нису је до свнју консеквенција развили, но зар је тим наводом побијеио мишљење Упгерово? Очевидно нпје. Реч је једино о томе, како су редакторр! аустр. законнка схватачи ирироду збирних ствари, је су ли признавали својину на њој као таквој и јесу ли казали како се та својина прибавља и Унгер каже да су они то учинили и ништа више; и кад Екснер то не пориче, онда његово даље навођење не може служита као побијање тврђења Унгерова, него само као доказ да је у аустр. гр»ђ. законику у томе погледу остала иразнина , да је једна мисао добила израза у њему, да је у неколико примењена у законику, али није изведена до краја. А кад је нразнина у законику, онда се она попуњује интерпретацијом и ту нам онда помаже међу осталим и тео-