Бранич

БРОЈ 4.

Б Р А Н И Ч.

155

има сада само хонорарни лекар. У нишком заводу иикад није ни би 10 сталног већ само хонорарпи лекар. За то није било могуће нрибрати сигурне иоддтке о боловању осуђеника за ове три године И у нашим као у свим апсанама пајобичније суболести: грудне. шкроФулоза, анемија и шкорбут. ГГризнато је да ове болести морају настунати са дугим лишељем слобсде. Томе још припомаже недовољна храна, хрђави станови, и недовољна нега чистоће самих осуђеника. Код нас осуђеници болују доста и од грознице. Осуђеничка храна код нас, особито робијашка, није хрђава у мроне дане. Но посна им је> храна недовољна. Према правилама осуђеници морају све посте иостити, а ових код нас има много. За то треба знатно умањити број носних дана. Станови осуђенички врло су хрђави, особито у градовима београдском и нишком. У топчидерској апсани има добрих соба Али цела ова зграда недовољна је за број осуђеника, који се обично у њпј налази. Једно крило ове зграде заузима болница осуђеничка. Болпица је добро уређена, али мана јој је нгго је у самој апсани. За овако велики завод као што је београдски потребна је засебна зграда за болницу. Ово је особено нужпо за случај заразних болести. Пожаревачка апсана за жене одговара свима захтеви^а добре хигијене Само би је требало боље одржати. Мушки завод у Пожаревцу могао би се оправити. Зграде у Љубичеву не ваљају, а у Добричеву са свим добре. Хигијена зграда и осуђеника потребује нарочите стручњачке бриге. Лекар казненог завода, г. Др. Милутин Поповић, учинио је све што се од способности и заузимљивости једнога стручњака може оч^кивати. Знајући да г. доктор Поповић намерава да у најокорије времену публикује своје обсервације о хигијени у београдском казненом заводу, ја ћу да се задржим само на ово неколико општих наиомена. 5. Вегство 1883 години побегло је 10 робијаша или 0'72°/ о 1584 „ „ 38 „ 1-41-/. 1885 „ „ 50 „ 1*86% Осуђеничко бегство врло је озбиљна нојава. Где год има апсана, дешавају се бегства, но мало су где, као код нас бегства од толиког значаја. Врло је велики број осуђеника код нас, који се или никако више не ухвате, или тек пошто су многа, нова зла починили. Није тешко обележити узроке бегства осуђеничког. Осуђеник бежи што му је у заводу тешко, и што жели да избегне терете и муке, скопчане са издржавањем казне. Ако још нема великих сметња на путу, није му се тешко одлучити да бежи. Код нас је осуђени-