Бранич

БРОЈ 5.

Б Р А П И Ч.

185

Па кад сеовако ради, опда па што паређеље у члапу 26. Устава земаљског да „ нико не мсже бити суђен док не буде саслушан, или законим начином иозван да се брани." Јер камо овде саслушаља опога, кога полпција по §. 243. кривич. законика проглашује за ајдука, за бесправно лице, и осу])ује га па смрт ? Камо позива „закопнм начииом да се брани?" Нема ни једаог ни другог, маљ ако се не узнма да је позив онај оглас у новинама, којим се то лице оглашује за ајдука и којпм му се у исто време пзриче п смртна осуда. Али, ако са тај оглас сматра за позив, онда нека ми је дозв л љено ла запитам: а којим су законским прописом овлашћене полицијске власти, да дају те огласе? Нису никојим ! И опет велим, полицијске власти нису овлашћеие ншојим законскпм нрописом да дају такве огласе ; па опе их и оиет дају. Јест, оне дају, а ми ћутимо и сиримо ; а ни једноме нам не пада на ум, да на тај начин може врло лако страаатп, може живот изгубити, и неввн грађании српски. Полиција се дугом практиком навикла на такав рад, па држи као у воску, да је то са свим ио закону, а тако и ми, на и сами судови, као што се то тврда пресудом коју напред поменух. И откуд све то ? Откуд иолиција ш иђе на ту мисао, да је она надлежна да кога прогласи за ајдука? Ко јој први даде власт и право да то чини? Истину да кажрм, ја незнам: кад је и како је све то иостало. Маљ ако се полиција буде осмелнла на то оним прописом у §.. 16. привременога заковика о преком суђељу за ајдуковаља и разбојништва у неким окрузима од 24 Априла 1863. године, (збор. XVI. стр. 16.) у коме се вели ово : „сваком је слободно од власти ироглашеног ајдуна убити, догод се не иреда ." А како ће се и на основу чега ће се неко огласитн за ајлука, и која ће власт то моћи да учини не вели се ни у том закону о свему томе ни речи. Ако се ту мислила доиста полицијска власт, онда ми је чудпо што није изриком речено „од иолииајне власти^ као што се у свима осталпм нараграФима тога законика, где јеговор о полицијској власти, вели взриком „иолиг^ајна власт^ еамЈОвде не. Но баш да се и узме, да су тим законом биле овлашћене полицијске власти да проглашују за ајдуке оне, које је требало прогласити; опет се не сме губитп из вида ово двоје : ирво , да је тај закон важио само за два-три округа, и БРАНИЧ. 13