Бранич

184

К Р А II II Ч.

БРОЈ О.

„околностима," ни ко „ооповтша иодозреља," на ма овн н „најблшкн" били; него само но нотпуиом нризиаљу оптуженога, да је доиста он учанио дело, за које му закон одређује смртну казну, ила по сведочби иајмаље два сведока очевидца, нротиву чијпх сведочаба нема и не може нмати еикакве сумље. Па кад се и по овлко очевпдним доказима изрече смртна казна, оиа се опет не сме извршитп п ако се нико пе жали иротиву те осуде, него ее и без жалбе, мора по самом закону, иресуда послати на размотрење п Апелационом п Касациопом Суду. II овп судови, ако пађу да је та пресуда пеиравилпа ипг незакоинта, могу је иоништити и без жалбе. А кад је и они одобре, онда се она оиет по самом закону, без ичнјег тражеља, мора поднети владаоцу, те да оп оценл: да лм бп требало сачувати оеуђенога од смртп путем владалачке ммости. Ето какве јаке доказе иначе тражи закон за дела која се казне смрћу; ет<> колико велику нажљу оп поклаља спрам оиих, који се редовиим судом осуђују на смрт. Ти доказн и та пажља ваистипу су тако јаки и тако велики да се, по моме мишљењу, не могу пи тражнги јачи нн већи, сем ха се смртна казна са свим укипе. И док тако, прн редовном суђењу, ннко пе може. но нашпм закопима битл осуђеп г*а емрт докле смрт љегову пе одобре три суда, па п сам видаоц: дотле један канетан или писар срескн. па очи закона, судова, свих власти и свега света, позива јавпо преко иовина свакога да убије једног грађанина. И за нгго то ? Често само за то, што се сумља да се он отргао исаод власти у намери да чини кажњиеа дела. А чпне је доказана та „памера" љегова, пли из чега је бар попрпепа сумља да он доиста чипи кажљива дела? Ко је п како те ценио те доказе ? Коме је саопштена та тако кратка и иовршна одлука о убиству једног грађанина српског? Којој вишој властп пде ова на расмотреље? Има ли жалбе противу те одлуке, коме и за које време? Ко је надлежан да се жали ? Не! нема од свега тога нигде ништа! Капетан је ту и суд п Апелацпја, и Касација, и све и сва. У негрешеље и савеепост љегову туна верује пео свет, докле се иначе више од ноловине љих жале нротиву иресу^а љегових, по којнма није већа казна но два три дана затвора илп 10—12 дивара.