Бранич

192

В Р А Н И Ч.

БРОЈ 5.

пати у нове брачне нреговоре, док овај први исиит постоји (§. 64 грађ зак.) 2, између заручншса и најближнх сродника друге стране ствара везу сроства. 1 ) Само духовна власт може понпштити тај иснот (§. 64. гра1). зак.) У с.чучају одустапка кривнцом једпе стране, друга невина страна, има нраво иа материјалпу накеаду (§. 65 грађ. !>ак.) Ако су обе стране невине, ни једна нема нраво да тражи _вакнаду. (§. 67 грађ. зак.) Остављена страна пема право да тражп пакнаду штете коју је нмала због тога испита: 1, ад<о се прамети особига наклоност спрам другог лица; 2, ако је заручнпца трудна; 3, ако је страна пијаница или неморалног владкља; 4, ако пати од опасне заразне болести; 5, ако луго одлаже венчање. (§. 70 грађ. зак. 2 ) Кво што се види, овпм иснитом брак се јошнесклача. За то је потребно веичаље. С друге оиет страче, овај исиит није то исто што и преговор у другпм уговорима. где сам преговор не даје ни једној странн ни права ни обвезе. 3 ) Овај испит има изгеспу обавезву спагу. Услови које је црква пронисала за ваагност брака, у главноме су ови: 1, Разлнчан пол и мсгућност за одржаше <1>еле. Између два лица једнаког иола, не може ностојати брак. Где нема могућности за одржање Феле, ту нема битпог усдова којп карактернше разлику између иолова, иа за то је и ту брак немогућ, јер бн така заједница била иротивпа самим законнма природе 2, Известап број година (за младожењу 17, а за невесту 15). По правилу и мушка и жеиска лица добијају снссобност за све правне ио.-лове тек онда, кад иостапу пунолетна. Овде је изузеће. Малолетпици не могу да закључе ника кав правни посао, а могу да ступе у брак, да закљЈчзвајважнији акт у животу. Као што се види, са малолетницпма је учиљено изузеће, кад је реч о њиховој снособности за ступање у брак.

Устав о степевима сродства из Корачије списан. Нги.ат. Васић Стр 23.

2 Номоканон додаје још 2 узрока које грађански закон не спомиље а то су: ако ма које од варучника вма падајућу болест, и ако мако!е после исн 1тд иајави жвл.у да хоће да се покалуђери (,Стр. 140)

3 ј „Овака је веза н^згодна. Ако вереници могу да ступе у брач, века се одмах венчају. Ако не могу, н.ихов пристанак који су изјавили, нема никакве вредности. Та се вева може раскинути накнадом. Ако чо ек впдп да се олако обвезао, треба да жртвује једну суму да се оо&вбоди те веве, али ако му је жао новца, он мора и против воље ла ступи у брак, где напред вид», да има више цзгдеда за весрећан живот." ВеНте. РћИоаорМе <1а с!гоН. II сгр. 108.