Бранич

БРОЈ 5.

Б Р А Н И Ч.

197

11 € Ф 1 К.

УБИЈСТВО ЛДВОКЛТА БЕРНЕЈЛ. Одлуком белгијског Великог Суда од 21. Марта 1883. године, свршена је једна од најчудноватијих парница, која је икад можда претрееана. Тога је дапа на име одбачена жалба браће Армана и Леона Пелцера. Њоме су тражили, да се поништи пресуда иоротнога суда, који је обојицу оеудио и* смрт за убијство адвоката Вилхелма Бернеја. Због друштвеног положаја лица, умешаних у овој парници, привукла јз она на себе пажњу целог образованога света и ван граница белгијских. Извршиоци дела и њихова жртва припадају најбољем и најобразованијем лруштву. Дело само — убијство, спремљено и извршено са иредумишљајем — не да се никако довести у свезу са дотадањим животом оптужепих. Једина околност, која би непојмљиви догађај објаснити могла: страсно, бесвесно и тренутно раздражење, — и та је искључена. Све што је ствгрно у парници, доказано је; психолоиши момепат парнице остао је мраком застрт. У овом случају није оправдано ни оно опште нризнато нравило, да је наклопост ка злочину илл несрећни део наследства, појава покварене нарави већ »,д детињства, или да се з гочиначка замисао постенено развија хрђавим примером, лакоумним живитом, незнањем, тежњом за уживањем, сиротињом или другим сличним узроцима, да злочин дакле мора свагда имати у природи злочинца дубљег корена. Езмеђу иавршенога дела и иобуда његових постоји провала, која се не да пребродити, Непојмљиво је, како је у мозгу умног и добриг човека, као што је један од оптужених, могао сазрети онако грозан злочин и како га је други оптуженик могао извршити. % Парницу ову описали су многи, признати писци. Ми 1емо је нашим читаоцима претставити по Павлу Јиндау, једном од најдаро витијих сувремених немачких публициста. I. 7. Јануара 1882. пре нодне отпутовао је адвокат Вилхелм Бернеј железничким возом из Анвера, где је становао неколико година; отишао је за Брисел. Неком своме познанику рече на путу, да се ради извесног посла мора састати са човеком, „који је или велика личност или велики пробисвет". Код куће није ништа наредио. Жена га је чекала на ручак, ну он не дође. Ни сутра дан није дошао. Бернеја нестаде да му се ни трага нијезнало. Суд, извештен о томе, како је на тајанствени начин нестао адвокат, употребио је сва средства, да га пронађе. Пукоше најчудноватији гласови о њему. Бернеј је живио врло хрђаво са својом женом ; многи вероваху, да се сам убио. У последње доба он је претрпео велике потресе душе, а био је страстан човек; кратко време пре тога одведен му је брат у лудвицу ; услед тога и пронео се глас, да је Бернеј полудео, да је у