Бранич

БРОЈ 5.

Б Р А Н И Ч.

119

вора. Бог би дао, да ови, који нас сада тако нападају, сачувају онако мирну савест, као што ће мо ју ми имати кад удари час одговорности." Овај оглас потиисали су Арман [Јелцер и Џемс Пелцер. Неколико дана ио објави овога огласа, 5. Марта, достави државном тужиоцу лекар Лавизе, који је седам година живео у врло великом пријатељству са Арманом Пелцером, да га је Арман између 4. и 5. Марта, у сат по поноћи, у ванредно узбуђеном стању тражио и молио, да прими Леона. Лавизе веровао је Арману, да је Леон још у Америци, теје овом неочекиваном вешћу врло чудновато изненађен. Доктор је сада увидео, да је без свога знања био посредник у преписци између Армана и Леона. Он се више не сумња, да је Леон убијца, те налази да га савест принуђава, да пријави власти свога најбољега пријатеља и његовога брата. Арман би притворен 5. Марта, а Леон два данакасније на колоњској железничкој станици. Врло брижљиво вођепа кривична истрага трајала је девет месеци, а крајем Новембра 1882. предата су оба брата пороти под оптужбом за убиство. Пошто смо прибележили у општим потезима догађаје, које је публика пре јавног претреса дознала, — ди приступимо сада лицима и њиховим односима. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

В Е С Н Н К. Помиловање. И ове као и прошле године приликом прославе проглашења краљевине, милост Његовог Беличанства нашег Краља и Господара обрадовала је велики број осуђеника а поред њих и многе су породице наших мање срећних еуграђана такође обрадоване, видећи ослобођене своје миле и сроднике, за које друштво и држава наша с правом очекује, да ће остатдк свога живота у слободи поштено проводити на своју властиту и на корист наше драге краљевине. Ћл сва три наша казнена завода ослобођени су том приликом сасвим од даљег издржавања казни свега њих 109 осуђеника, њима 218-рици сведена је одсуђена казна на мању меру, а њих 128 ослобођени су, да остатак казни без окова издржавају док се буду добро владали. (М. Д.) * •* * Др. Лоренц Ттајн, чувени проФесор народне економије и Финансијских наука на бечком свеучилишту, стављен је ово дана по својој молби у пензнју. Штајн је био скоро по века на катедри и својим студијама отворио је ново поље у науци. Рођен је у Шлезвигу, а сада му је 74 година. Постао је проФесором Килу 1846., али је 1852. бранећи повластлце херцогства отпуштен од данске владе. Године 1855. дошао је на бечки универеитет, где је и стекао своје