Бранич

ВРОЈ 5

Б Р А Н И Ч.

177

Вредпо је да то плгажем у поједишш практичким копсеквенцијама: Кад секо отуђцје једпу ствар. на је озпачи еамо јед нпм колективппм именом као п. пр. продаје своју библиотеку и т • Д- опла не т реба узети, ха су странке хтеле ту етвар д а ув му и сматрају као неку целипу , иего п т су укек. само он е иоједине телесне с твари. ко је се у скупу своме продају . поклаљају и т. д. С тога се дакле тај колективним именом оз наченп скуп мј^збпр стварн мора предат и онако, како ј е по стојао у вуеме закључења ираанога иосла и по томе ако је о н ај, којп оту ћује. допп нје још нешто више пррбавио и пјј ! јдодао у ту цслпп у^ то он не мора иредавати и ако ти придодати саставци улазе под тај заједпички колективпи па зив и појам ^ Али с друге стране он тако исто тај збир или скуп не сме хотимично и самовољно умањивати , и нешто из њега одузимати , пего је одговораи за сваку своју ра?њу у томе погледу. — Али може и то да се догоди, да странке које закључују међу собом правии посао баш имају нарочиту вољу и иамеру, да неки збпр сгвари одиста сматрају као иравну целипу и да га у таквој намери кодективним пменом означују као н. пр. кад неко с оју трговачку радњу прода тако, да он за по годпне од дана закљученога уговора ту радњу још води, а тек па свршетку шестога месеца да.је купцу преда; ту онда очевидно намера странака иде па то. да се та радња продаје као нека од промене саставних делова независна целина и да се она има нредати онаква, каква ћс бити на крају шестога месеца (било да су многи саставцн пзмењени, да је умножена или смањепа — то је све једно. 1 ) Тако исто може бити и при залагању неке ствари и при остављању игиоруке (легата.) Немам засада места да и то мало ошнирније обележим. 2 ) Још ћу напоменути што се тиче својине , да и она не може- пикада постојати на збирн ој ствари као таквој. дакле на пекој замишљеној целини, него она може иостојати само иа иојединим телесним ст варима, из којих је целина састав -

Ј ) Али је наравно и у таквоие случају продавац одгов-ран за сваку 8лу намеру (та1а в(1е§) или за кулпозно погоршање и кварење појединих ствари.

2 ) Само ћу овако мамогред што се залоге тиче напоменути, да се не слажем са мишл>ењем Унгеровим, да је залога на колективној ствари увекса-оручна залога и да с тога она поједкна ствар која се ивдвоји ив целине, престаје <5ити у валози, дакле на њој услед тога преегаје заложно пргво. На колективној. ствари може бити и хииотека и према томе Унгерово тврђење као оаште ираеило ае стоји. Немам простора да ово изближе објасним.