Бранич

ВРОЈ 6

београд 16. марта 1887

ГОД. I.

Р&Н1П ЛИСТ 3А ПРАВНЕ И ДРЖАВНЕ НАУКЕ. ОРГДН У2Р7ЖЕБД ЈАЗКНХ ПРЛ308ЛСТ7ПНИКД 7 С?ЗМ.

Лпст палази 1. п 16. сваког месеца.

0 ЗЛК0Н0ДАВН0Ј ВЛ&СТК И 0 ШЕНШЛ ЊЕНОГА РАЗВОЈЛ. У СРБИЈИ од рГОЈАНА јУ^АРКОВИЋА ирофесора велике школе. Бнтнп зпачај државе. каоЈ пчног бића. огледа^се у н.еној_ способро_сти за изјаву воље. За стварање и изјаву ове воље. нужно је, по природи државе, да постоји нарочпти видљив организам састављен из лица, која су по себи или по својој природи, способна, да ову вољу за државу и у њено име изјављују. Организам овај зове се законодавна власт, која улази у састав државне власти као битна чпњеница личног жпвота државе и њене самоопредељивости. И пошто скуп људа, или народ, који је на државној; области настањен, чини духовну и по томе ннтелектуалну основицу државног живота, то је сасвим природно, да је овај скуп људп или народ, као интелектуална снага државе, у нсто доба чинилац ове роље државне, као личности, и потоме чинилац законодавне власти. Законодавна је власт по овоме она важна чињеница у личном државном животу, сретством које самоопредељивост' и на овој основана воља народа, односно народног претставништва, прелази у самоопредељивост и на овој основану у свесну и једноставну вољу државе, као личносги тако, да је у овој вољи државе претстављено лично, хармонично јединство свију иојединачних воља у државп. Отуда се ова воља држзве, јавља као народна и псу томе општа и највиша воља или закон, коме су сви и сва-