Бранич

БРОЈ 6.

Б Р А Н И Ч.

213

Између лица, која могу имати интереса, а која имају и права позивати се на неважност уговора ортаклука, у први ред долазе иовериоци друштва, т. ј. трећа лица, која са трговачким друштвом стоје у пословним односима. Но повериоци друштва у опште немају интереса тражити, да се друшто огласи за неважеће, но на против имају интереса позвати се на постојање друштва, јер баш за то, што трговачко друштво постоји, они имају права да се првенствено наплате из друштвеног капитала и имања са искључењем личнпх поверилаца појединих ортака. Даље, повериоци дру-^ штва заинтересирани су позивати се на постојање друштва, да би могли остварити своја права противу ортака, јер све што је урађено за време друштва веже све ортаке, и повериоци друштва имају права тражити, да се исплате ире но што се ортацима врате њихови улози; а ако улози недостижу, онда могу захтевати, да неаоложене улоге положе. Шта више, повериоци често имају интереса доказпвати постојање друштва, које ортаци желе прикрити, да би избегли одговор°ост, нарочито ако су били ортаци јавног ортаклука, па одговарају лично и солидарно за друштвене обвезе и дугове (в. § 24. трг. зак.) Повериоци друштва могу имати интереса да се огласи за неважећ само известан услов из уговора, како се нсти неби мого противу њах и на њихову штету употребити, н. пр. ако су уговарали са једним ортаком, за кога су држали да има власт обвезати друштво, а необјављени уговор непризнаје му то нраво управљања са друштвом. Али и ако могу одклонити примену извесних услова из уговора што нису објављени, они не могу у исто време позивати се ва уговор, да постоји друштво, а непризнавати да је тим уговором н. пр. условљено командитно друштво. Повериоци друштва могу се позивати на неважност и онда кад су лично знали да постоји друштво. Ово је признато за све случајеве, кад нису испуњени пропиои о обзнани, који су прописани у интересу трећих лрца. Даље, дужнигци аојединих ортака могу се иозивати на неважење уговора. Они нарочито имају интереса, кад нешго имају да примају од друштва. Ако трговачко друштво постоји као друштво, онда дужници појединих ортака не могу се противу ортака позивати на оно, што од друштва имају примати. Ово за то, што су трговачка друштва морална лица, и различна од личности ортака, према томе оба по-