Бранич

ВРОЈ 7

БЕОГРАД 1. АПРИЛА 1887

ГОД. I.

РИИ ЛИСТ 3А ПРАВНЕ И ДРЖАВНЕ НАУКЕ. СРГАН УДР7ЖЕ&А ЈЛВНПК ПРАВОЗгСТУПНИКЛ 7 СРБОТ.

Лпст пзлазп 1. п 16. сваког меседа.

0 ЗАК0Н0ДАЕН0Ј ВЛАСТ1 И 0 ШЕН1ЖА ЊЕНОГА РАЗВОЈА У СРБИЈИ од ј^ТОЈАНА јМдРКОВИЋА ирофесора велике школе. (НАСТАВАК.) Учешће српског народа у законодавству и другим важнијим државним пословима, видимо такође одмах после ратова за ослобођење од туђинског јарма. „Прва народна скупштина, ио ле ослобођс-ња, састаза се о Ђурђеву-дну 1816. године. Она је одмах приступила уређењу еемаљске управе. Избравши Милоша за старешину народног, она је дала израза сувереној вољи народа. Доцеије скупштине развијале су свој рад у истом правцу. Ми видимо, да су скупштине народпе решавале најважнија земаљска питања. Опе су одбијале или примале услове мира, који су тражени од Порте, пли од ње нуђени ; оне су утицале на све јавне [.осзове у ^народу." Ј ) Међутим први значајни и уснех ове уставне тежње е борбе ерпског народа, у новије доба, био је народни устав од 3. Фебруара 1835. године, који је издан, заклетвом утврђен и проглашен од сретенске народне скупштине и Кнеза Милоша Обреновића у Крагујевцу. 2 ) По овоме је уставу народна скупштина пмала право решавајућег гласа у уставотворном и Финансијском законо-

') Грађа за историју Краљевиће Срби;е, аа време прве вдаде Кнеза Милоша Обреновића. Кљига прва од 1815 до 1^21 године, од Вукашина Ј. Петровића. п Др. Ник. Ј. Иетровића 1882 г. стр. 102 до 167. ЗС орнпк зако.и и уредаба 30 стр. 2. и елед.

% 1