Бранич

Б Р А Н II Ч.

БРОЈ 8.

Опет о признању кривца као олакшавној околности. У броју 7. г Бранича" изнео сам питаље о томе, да ли се признање оитуженика у делу, за које закон доноси смртну казну, може по својој каквоЛи у једно исто време употребити и као доказ и као олакшавна околност, или не може. Ограничнв то питање само на дела, која се смрћу ка:не, изоставио сам да у опште о њему изнесем моје мишлењ, и то ме )е побудило да сада и ио други пут о њему говорим, како се оно узима у опште нод казнимих дела Нризнање оптуженога може се учинити иод разним околностима и на више начина. Тај је пр .шции признало и наше законодавство, па је за то и унело у текст закона те околностл и начине, истина не нотпуно, али се опет тим текстом у неколико нодмир}'је нотреба у иодобним питањима. Тако. Наше је законодавство у §. 225. кр. суд. пост. узело за потпун доказ кривчево признање, ако оно садржи ове услове : а, ако је признање учињено изреком и јасно и опредељено ; б, ако је оптуженик био при свести у време признања ; в, ако је признање озновано на сопственом причању оптуженика а не на одговарању услед постављених му питања од стране власти или суда ; г, ако је пред исљедном или судеком влашћу учињено ; и д, ако дело заиста постоји и признање се подудара са околностима тога дела. Има још ових услова 1 ), али их наш задонодавац није унео у текст -закона, сигурно држећи да је и оволико довољно за судове, који стоје на вишем ступњу правног схватања. Такво признање, под таквим околностима ис;:азано , по закону је иотиун доказ да је оптужени крив ; али то такво признање није још довољно, да се оно може узети и за олакшавну околност, пошто оно треба да садржи један нарочити услов, а то је тај : да је иргонање учињено од оптужегика за то, што га је на то нагнала грижа савести и кајање. II само признање с таквим условом може се узети за олакш&вну околност, а без тога услова никако, па макар оно све остале ■Јслове садржавало. То се објашњава и самим текстом §. 59. тач. 7. нашег казн. закона у коме се каже : „Ако се сам суду пријави и своју кривицу призна а могао јелако утећи или се сакрити, или ако призна евоју кривицу, пошто се почне иелеђивати или ире него што је његово дело доказано другим чим". Овај текст закона значи то, да само оно признање оптуженика може служити за олакшавну околност, које је учињено услед гриже ! ) Теорија казн, пост. од Д. Радовића, стр. 244.