Бранич

272

В Р А Н И Ч.

1-.Р0Ј 8.

некретну, па није хтело ни да зна, што није тако и у самт ирироди . Међу тим није главно како се замишља да јеете каква ствар, већ каква је она у истини. Старо енгдеско ка зиено право превићало је, да господару тааве ствари није вајде , шго би се таква ствар правнички само с матрала за некретну , кад би на против лопов н>у могао не самоузетивећ и однетд . Ма да би лопов такву ствар најпре откинуо од њепе некретне целине, па .је онда тек однео, — опет би господар њу губио онако исто, као што би то било, кад би лопов узео и ондео ств ар , ко.ја би и по сво.јој природи била кретна, а и не би б ила саставни део какве некретне целин е. У оба случаја постојали би сви карактерни знаци крађе ; а у оном првом поврх тога још и повреда оне некретне целине. За то би оба та дела ваљало бар једнако и ценити. И ако не би било умесно, да би у оном првом случају требало узети, да, поред крађе, постоји и повреда туђих ствари, — опех би било још горе, тпто би се због те повреде — откид&ња једног саетавнога дела од целине — узело, да нема крађе. Онај правац старог енглеског казненог права, који је узимао да у том случају пе би било крађе, само је дакле погрешан. А исто тако ногрешно је и онд друго резоновање у старом епглеском казненом праву као да при откидању какве ствари од њене некретне целпне и одношењу те ствари. не би ту било краће због тога. што се не би могло рећи да је узета кретна сгвар из туАе.г иритежања. Ми смо већ видили да енглеско казнено право тако узима због тога, што велл да је та ствар само као еаставни део некретне целине у иритежању господаревом , а чим би се од ове одвојила и постала кретном , одмах да би прешла у притежање самог лопова. Лопов дакле у таквом случају, вели се, не би узимао ствар кретну из туђег притежања, а без тога не би могло бити ни говора о постојању крађе. Но овакво резоновање старог енглеског казпеног права не може се другачије назвати до софи■ змом. Узаман се може само замишљати као да лопов не узима туђу сгвар из туђег иритежања само за то, што би баш он ') 81ерћеп реч. књ стр 179.