Бранич

Б1>0Ј ( Ј.

Но замислн својнх оспивача иистшут треба да буде орган за правпу свест целог цивилвзованог света на иољу међуиароднога ирава, а треба нарочито да тежи нознаваљу, ширељу н развићу тога права. У том смеру друаггво је поставило себи као зздаћу, да ободрава на јавио и нрпватно изучавање међународнога права, да истражује н ту мачи велике проблеме на нољу ове правне доктрпне, а нарочито онпх питања, која сс односе на дневне догађаје, као и да иотпомаже све озбиљне покугнаје око остварења кодиФикације међународпога права при чему се има руководнтн свагда практпчкнм гледиштем, да се предлози за реФорму удеее по могућпостн тако, да буду згодпн иепосредно за законодавну санкцпју или за уговараље пзмеђу нојединих др жава. Мсго тако стојп ннститут свагда на услузи, ако бн се иојавиле нзмеђу две државе днФерепције у тумачењу и нрим пи државпих уговора илп мећуиародпих правила. да ио жељи тих држЈва даје свој( мотивисапо мишљење Тежња М У ј е У оппгге на то управљена, да шири иропагааду за решавање спорш-х питања нутем компромпснога суда. Да бп инстптут — верно својој девпзи ,,ји8(Ша е! расе' ; — нзбегао сваку партајичност н очувао ладнокрво пресуђивање у сиорним питањима, а да бн парочпто отклонио једностранп утицај нацпоналнога схватања, у кратко, да би очувао за све своје радове п одлуке карактер чнсте п независне научности, предвиђепо је у правилима, да ири расправп сиорова чланови, којп прппадају иитересовани« држа вама, могу истина суделовати при саветовању, али да пемају решавајућег гласа. У том иетом смислу ностојп и наређење, да активни дипломати не могу бити чланови друштва, а онп, који би но пријему у чланство, дошли у активну службу, да губе право гласа за време трајања те службе. И институт као такав не тежи за неким званичнпм положајем, он неће да буде политично тело, пего хоће да буде чисто научна установа, која ће свој утпцај вршптн увутрашњом вредношћу својих одлука п свога рада. Према томе његоно је устројство по све самостално и он чува своју независност од сваке поједине владе и од еваке народности. Да бп се очувао овај међународни карактер и одржала равнотежа измећу чланова поје ;Јинпх народа, иравнла наређују, да број чланова из једне државе не може бнти већи него шестина члапова једног одсека. Чланови су или редовни (тетћгез еЛесШв) илн ваиреднн (аббоен'8) или ночасни (шетћгев ћоиогајгез); ирва два одсека