Бранич

бро.т 9.

б г л ii 11 ч.

3°1

мсна, која садрже изразе, довољне за то да констатују у говоре сграаака. и.ч,5 пјзавна дела. 1.'.оја их ннтересују, али која не би могла да саставе нотн н докан, Гшл п с. тпга ; штп она сама по себи немају снагу нутпуног ц_ саврн^еног ,Д')каза, било с тога шго им оск удева кака в битан услов за љпхову важностн: и 2, нисмена, којима странке нису нн мислиле да се по служе к;ј ') доказом, ијш да ix г.-ао ^оказ слс.таве. али која међу тим садрже извесие нзразе. који доводе до вероватно^ стп наведено дело у иапннии. 1 ! (ОВРШИЋЕ СЕ.)

ИЗ СУДНИЦЕ. х. Да би суд могао уважити или одбацити какав доказ, треба да наведе закон за то (сходно тач. 7. §. 305. грађан. пост.) — Пресуда без нумере не вреди. (Одлука опште седнидо Касац. Суда).

Вукоман, тужећи Милоша, Јанићија, Алексија, Ивка и Милана, тражио је, да му ови у својину устуие забран у вредносги 300 динара, који су тужени од пре годину дана безправно присвојили, ма да је исти његова очевина, јер је његов отац пок. Вукић преко 80 година уживао и њему — тужиоду — у наслеђе оставио, као и то, да је спорни забран пресудом општин. суда у парница његовог оца и родитеља тужених остао у својину реч. Вукићу. За доказ свог навода позвао се на пресуду онштинског суда, а позвао се и на сведоке, како су му тужени пре једне године дана заузели овај забран. Тужени не признавајући тражење тужиочево, навели су, да поднета пресуда није никакав доказ нити каква исправа, кад на истој. ни нумере нема. Нису одобрили да се еведоци иитају. По овоме суд је првостенени пресудио : да се тужиоц од свог тражења као недоказаног одбије из ових разлога : Тужиоц ничим па ни поднетом пресудом ошптин. суда није могао доказати збића на којима оснива евоје тражење по томе, што се поднета пресуда не може узети ни за какав доказ, кад истој оскудевају услови за пуноважну исправу, јер на истој ни нумере нема. Исниту сведока тужиочевих, суд налази да нема места једно што се ') Јипв; гис1епсе 6еиега1е од Долоаа 1874. Свеет II. стр 120 бр. 187.