Бранич

ф БРОЛ У.

Б Р А II И Ч.

бра 1885. год. Бр. 4062.) зг;кону саобразне, и позвао суд да по истима поступи. Суд нрвостепеии усвојив ове примедбе опште седнице по §. 332 грађан пост. поново је расмотрио акта ове парнице и нашао : Да је тужиоц истина за доказ свог тражења ноднео пресуду општин. суда и позвао се па сведоке — тач. 5. §. 305. грађан. пост. — Али како ноднета иресуда није издата у онакој Форми како је прописано у §. 13. грађ. иост. т. ј. пије завођена у протокол су ђења, а то се тврди тиме, што на истај нема нумере, то она и није исправа онаква, каква се но тач. 2. §. 18/. грађан. пост. за јавну узима и К!0 таква не може се за доказ примити. А кад то стоји, и како исниту сведока тужиочевах ио замеаи §. 242.грађан. пост. нсма места, онда је тражење тужиочево остало недоказано §. 178. грађ. пост. — па се од истог има и одбити, тим пре, што је признањем тужиочевим доказано, да се спорни забран сада налази у државинн тужених — §. 202 и 223., грађан. законика — те је на основу из ложеног нпесудео: да се тужиоц од свог тражења одбије. И ову је пресуду одобрио Ка?ациони Суд (16. Априла 1886. год. Бр. 982.) Саопнгтио Миханло Л. Стојаднлоппћ.

Л Ш С % к Е.

УБОСТЗО АДВОКДТА БЕРНБЈА. (НАСТАВАК.) Преговори између господина прсдседника де Лонже и Ваљема Бернеја отпочеше 24. Сентембра. Господан де Лонже позва Бернеја да му дође рдди споразума по текућим питањима. Бераеј не хтедз за тада чути за развод бража. Једино што нам буди симиатију нрема томе човеку, то је његова истинска љубав према свомз детету. После више саветовања предложа господин де Лонже поравнање, које је нанис -Јно 7. Октобра. У том поравнању утврђено је сво: „Господин Бернеј сажаљева, да је нримао неоправдана окрлвљавања, унрављена против његове женз, и признаје, да су сва ова окривљавања по све без основа. „Госпођа Бернејева прима к знању ову изјаву и одустаје, да због те велике увреде тражи развод б;>ака.