Бранич

352

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 10.

или на против који други, то је овде савршено без вредности за овакву карактеристику све крађе. Сем тога, исти Ђорђе IV". увршћује још две крађе из кућа у ред тешких крађа. Тако, прво крађу са нроваљивањем илп обијањем куће сматра као тешку без икаква иризрења на вредност покрађе. И друго, сваку крађу из кућа. у којима људи живе, у вредности бар иет фуната штерлинга (фунта вреди 25 динара) такође караатерише као тешку. И за овакву карактеристику ове последње крађе закон не тражи никакве друге отежице дела. на прилику обијање пли проваљивање. 4 ) Оволико је Ђорђе IV. нарочитпм законима проиисао о тешким крађама из кућа. Но он се није зауставио само на томе. Ва протвв његови закони дотакли су се и крађе из г^ркава. Ђорђе у својим законима спомиње два случаја, у којима се крађа из цркава мора сматрати за тешку. Крађа би била тешка, кад би ко обијањем или проваљивањем ушао у цркву, па из ње украо какву кретну ствар или новац. А била би тешка крађа исто тако и онда, кад би се лоиов затекао у цркви, у њој прикрио и ствар какву украо, па би тек после цркву ировалио , да би могао из ње изићи са украдени -л стварма или новцем. 5 ) Управ ова оба случаја своде се на једно, а то је: да постоји тешка крађа из цркава, код год би бнло извршено проваљивање или обијање цркве; па бпло то у цељн уласка или изласка , то је све једно. У осталом, да ли и вредност покрађе у овим случајима крађе из цркава шта утиче на саму карактеристику дела, о томе се ништа не спомиње у тим законима. Но баш због тог законског ћутању, мора се поставити као правило, да вредност покрађе ту не утиче на карактеристику дела, да се ова крађа, и поред мале вредности, мора сматрати за тешку. Да је закон хтео другачију карактеристику, он би то нарочпто поменуо. (НАСТАВИЋЕ СЕ.) 4 ) 8 4 е р ћ е п, стр. 274, 5 ) 8 1 е р ћ е 11, стр. 276.