Бранич

БРОЈ 10.

Б Р А Н И Ч.

357

и т. д. а овај §. 245 а.) није ништа друго до препис члана 1348. а.) Франц. грађ. законика. Наш §. 245. изведен је, као што рекоемо, из члана 1347. Франц. закона; само није добро стилизован и није потпун. Без ове махне није ни Француеки члан 1347. То је врло добро уочио чувени проФесор Лоран, и за то је он у претпројекту новога грађанског законика за Белгнју спремио о овоме иредмету нову редакппју, место оне из члана 1347. Фрапц. закона, која би на српски овако гласилг: „Правила, која забрањују доказ са сведоцама, допуштају изузетак и онда, кад постојп ночетак доказа написмено или кад еу претпоставке илп околности, проистичуће из Фак та, која су већ за стална призната, довољно јаке да определе дозволу сведочких доказа. „Почетком доказа наппсмено назива се свако писмено, које проистиче од онога нротив кога је управљено, или од онога, кога он претставља, или од кога је претстављен био, и које даје вероватност делу или наводу парничара". 1 ) Из свега, што је досад наведено, излази, да је потребно §. 245 нашега грађ. поступка поправити, да будејасвији, потпунији и прецизан. Иначе, ако он остане овакав, какав је, судови ће вапш нанлазпти на велпке тегобе и забуне при прнмени његовој на поједине случаје. Но не само ,§. 245. не^о би требало цео предмет, који о забрани доказа са сведоцима, гласн, од §. 242. до §. 245 а, подврћи озбиљпој ревизији и поиравци. А при овоме послу, ио моме схватању, најбоље би било угледати се на поменуто дело Лораново , које је са особитом пажњом израђено и са снажвим мстивима пропраћено. П. Ј Сави^ секр. мин, правде.

!) Лоран: Ауап1ргоје1 <1е гау1810п с1и СоЛе ет1е, Брасел, 18В4, св. четврта, страна 365.