Бранич

БР.Ч; 11.

б р а н и ч.

395

Овде је главно аитаље : да лп је изложеао решење аолицијске власти правалпо, боље рећи закону сходно? Право или сервитут на „светлост" припада кућљим службсиостима. Тачка 10. §. 337. грађ. зак. има о том ову одредбу: „ да не могу ништа на мом кућишгу подизати чим би другога, здаљу, коме право то припада, светлост пли ваздух од узети могао ". Службеност у ошнте јесте ограничење права својине по §. 331. па и сервитут на светлост ограничава својппара у слободпом раснолагању као што гласи §. 337. под који спада службеност па „светлост". За решење поставл>еног нитаља нама није нужно да говоримо у опште о службоностп ни о врстама њеним којих пма више. За поставњено питање дово.ђно је да изложчмо начине којпм се службеност прпбавља. Службевост се прпбавља начинима, којима се прибавл>а н право својине; тако гласи §. 342. По томе но §. 340. зак. грађ. службеност се прибавља : 1. Законпм оп редељењем. 2. Уго вопом. 3. Тес таментом. 4. П ресудом судском п 5. Застарењем . Сервитут па светлост реша^а се по прописима о службеностп, следовао п ирибављаље т^га права задобија се гореизложеппм начиинма, сем начина којн се означава „законим оаредељењеи". јер о злкопои опредељељу бави се закоп случајпма изл^женим у §. 341. који се пе одпосе па светлост Сматрамо за излппшо да горње начине овде објашњујемо, јер су они свакоме правннку познати. Овде хоћемо да ее запитбмо : да ли је у наведен ме примеру имеповани Петар, скгј ад! 1Ш1И кућу га сгоме пхапу пре једне године, стекао тпм актом сервитут на светлост, те услед тога да ои може стати на пут нодшз. њу куће од страпе суседа му Павла, којом му < вај затвара ту светлост ? Ми мислимо ла ве може, јер Петар пије стекао сервитут пн уговором, нн тестаментом, ни судском пресудом, а но закопом опредељењу оп тога права пема, јер законом оаредељену као иризнатом основу и начину за набавку службеностн има места, како гласи §. 341. зак. грађ., само онда : „кад ко своје добро пли са свим пли од части не би могао да употреби" наведавши за то и пример : „кад ко на своју њпву пе може другојаче доћп, *ко нреко туђе њиве не ирође"