Бранич

б р а ii и ч.

врој 11.

а §. 337. гход која сиада тачка 10. гласи : „друга су онет кућње службености такве, којпма је притежалац служеће земље обвезан што год ие чииијм шго 6 и му иеаче по пространству иојма ирава оаштинскога чинити слободпо било", из чега се види, да се па ову врсту службености не одно -л пропис §. 341. грађ. зак. који садржп оиределеље закона, већ други основи и начпни кз §. 340. По основу застарења вије могао Петар стећп право ва светл' ст судећи то по времену кад је своју бппу подчгао, јер за застарење нужан је рок из §. 929. зак. грађ. који овде није наступио — те тако сам тај Факт, шго јеон подигавши кућу отворио прозоре, којн гледају у плац суееда му Павла, не ствара овоме сервитут на светлост ма да се Павле у доба отварања прозора томе није противио, кад Петар не може да изнесе пи да иокаже ни један начин приз нат за службеност на светлост. Јасно је дакле, да је Павле у потпуном праву да подигне кућу на свом земљишту без погледа на светлост куће Петрове, којега права он није задобио ни једном законом основом. Као што у почетку рекосмо, ми не знамо да је овакав случај нашим судовима решен. Коментар Матићев о том ни тању са свим ћути, а г. Деренчин у свом коментару (књ. II. стр. 532. иод 3). са свпм гл нејасно решава, те с тога ћемо овде саопштити како је то питање хрватсквм судовима решепо : На тужбу тужиоца, да му тужени подизањем зграде одузима светлост, први суд решио је пз тужби, а бански стол пресудом свсјом од 30. Септембра 1885 год. Бр. 3437. унпштио је пресуду првога суда одбивши тужиоца са ових разлога: , нема сумње да је сваки властап у својој кући отворити прозор који гледа на власништво суседа, јер по §. 354 грађ. зак. сваки својом својином може слободно располагати, те са тога разлога не може се еуседу забранити, да па своме земљишту када што гради измећу свога суседног земљпшта остави празан прозор. Ако дакле градилац на међн свога суседног земљишта иодигне зид и тиме суседној зградп за творп прозоре, светлост. зрак и вид, то овај сусед ие може томе у опште прпговарати, јер ко се служи својим иравом, не одговара за штету, која одатле произађе (§. 1305 "рађ. зак.) Власник суседне зграде може се само онда иротивити таквој радњи, ако му ирапада једна од службености иоменутих у §. 476 бр. 3 0. или 11. грађ. зак. или ако је у смислу §. 313. стекао ту службеност. Т ј жилац није ни тврзио, а још мање доказао, да је постојеће Фактично стање посто-