Бранич

БРО.Ј 11.

Б Р А Н И Ч.

399

5о динара. — (Види решење суда вароши Београда Бр. 7408/85 иоништено каеацијоним судом.) У ова два наведена случаја види се, да по обвезама са разним роковима није наступила оиаеност за целу обвезу зато, што је рок само једном делу, а пе испунењу целе обвсзе протекао. Овака је поставка у свему неоснована. Опасност по какву обвезу доказује се по тач. 1. и 2. §. 39 Ј и §.399. грађ. суд. пост. кад је рок исиунељу те обвезе нротек а о : али по тим иетим законским прописима опасност ј е ио обвезу и онда, кад је обвеза ни неЛе да исауњава он'мо као што сг обвезао . Ирема овоме све једно је за опасност какве обвезе било да се она цела о року не испуни, било да се не испуни делимично, — об« пеза је та свагда цела у опасности. То ће пам најбоље објаснити овај пример : Може ли ко рећи, да је сигуран за 150 д ако му дужник о нрвом року није платио 50 д. ио обвези'? 1ЈЈ.та је цељ обезбеђењу уопште ? Ако се узме да је цељ обезбеђењу у опште, да "се задобије каква ствар дужникова у залогу ради осигурања повериоца од штете, ондаје са свим неосновано мишлеше, да и они 150 д. остану бзз икакве сигурностп онако па бог и-душу, већ и њих треба обезбедити, кад је обвезани неилаћањем оних 50 д. о првом року иоказао довољно немарности, да обвезу о року онако испуни као што се обвезао. Код обвеза којима нема рока (§. §. 394. и 399. тач. 2. грађ. суд. пост.) довољно је да се напомсне, да дужник на захтев повериочев обвезу не испуњава. Кад је повериоцу дата могућност, да према овоме законскоме наређењу може гонити дужника, кад му је воља, онда одкуда се може извести да му то нраво неје дато тач. 1 ом §. §. 394 и 399 грађ. суд. пост? На сву дрилику овде ће иоверилац имати ираво да до<5ије обезбеђење за целу суму по томе, што је дужник потврдио, да обвезу не исиуњава о року онако, као што се обвезао ; а за опасност тражбине свеједно је, било да сз обвеза не испуњава цела или делим.ишо, — она је увек у опасности. И нема сумње да је ова онасност за добијањс обезбеђења од битне важности. Најзад ни сам закон не тражи ништа више за доказ опаспости, но да се обзеза о року не иснуњава. Јер у прописима законским, које смо напред сиоменули, не вели се, да је опасност но обвезу онда настунила, ако се она цела о року не испуњава, речима у законуЈ „онасност је како је рок обвезаности прмп ао" — ка з ато је довољно у прилог мог мишлења, да је цела сбвеза у оиасиости чим а она п рпт/ 1/ пу,ецк и&ним иојединосгима не исауњав «. То се утврђује и тиме, што се обвеза-