Бранич

402

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 11.

Релкгера и Петермчнх. Остварење утврђеног научног илана („да наново издаду сиријски текст и његове преводе арменског и арзпског језика, да прегледају латински превод Данда, и да правнички обраде материјал овог спомепика") прекиде смрт ова три научника (од 1873. до 1876 г.), и зато продужај и свршетак њихова рала паде у део Филологу оријенталцу Сахау, и правнику Брунсу , чија пмена и носи издање сиријског законика. 1 ) Сиријски рукопис иисан је прве чет рти 6. века, пре владе Јустинијана. Он је прост превод грчког оригинала, који је нрема томе ранији од прве четврти 6. века. Сачипиоцу овог збориика познати су закони императора Лнва (457 — 474), но с друге стране нема у њему пи знака о позпавању законика императора Зенона, и по томе састав Сирнјског законика одпоси се времену између Лава и Зенона, и још ближе н 476. или 477. години. Сиријски законик чинио је неодољиву преграду упливу Јустинијанова законарства на истоку. Пандекга и Кодекс показаше се за источне области саема опширни нејасни и пеприлагодни. На против овај закончк беше подеспији и разумљивији; а у колико и сам беше непотпун ласпрам појединих иравних одношаја, то је раснрављено по обичајима места у сугласици са моралом и природним разумом. Сирнјски законик представља посебицс пе мањи интерес за слчвенсну науку. Као што Јустлнијанов законик не могаше одолети месвим з&конима и народпим правним обичајима у том крају, где је владао Сиријеки закопик, тако исто слабила ја превласт римских закона и по свим крајевима потчињеним империји. Иа далеком истоку издржа борбу са римским законарством Сиријсчи зачоник. У малој Азији, по Траћији и Маћздонији, водио је такву борбу Грчно-Словенски законик. Овај последњи у законима Лава Исавра , у новелама императора маћедонске династије, и у упутима за судбеиу прзктику 13. века, представља собом збирку римских правних начсла и обичајних права словенских народа. По Сиријском закону, за владе Диоклецпјача остварен је премер непокретног имања у империји, и његово оитерећеље данцима ... Из премера земаља и њихова описа, и установе што се налази у Улпијану под именом „Јоппа сепзиаИз," произађе катастар Од римског катастра води свој почетак летоброј но Индикгиону. На име од 312. год. заведе се обичај кроз сваких 15 година подвргавати прегледу пописне књиге ; и бележити у правилима даначне порезе промене изазване временом и околностима. Петнаестогодишњи индиктиони период т. ј. период од једне даначне ревизије до друге, ') Вгипв ип<1 Засћаи ,,8 у г 1 9 е ћ-К о[т 18сћеа Кесћ^аћисћ аиа Лет п е п ЈаћгћипЛег I" ^ејргј^. 1880.