Бранич

408

г. i' а ii ii 'i

прој 11.

Десну руку дри;и нсћ у шнг-.гу, у комс јс сакривен ииштмљ, иупљен у Лондону. 0')пчним учтивим поклоном моли Бернеја, да иде наиред. И он се, као из захвалности, клања, а то чини у једно да би могао кроз ниско висеће нортијере лако ироћи, — и у истом тре нутку Леон је извукао пиштољ, нанишанио на нотиљак и опалио на уда лење од само два педља. Смртно ногођен пада Бераеј на под, а ни гласа 11с пушта од себе. Да је Бернеј убијен на вратнма, то је доказано. Једини јаки трагови крви, који су у соби нађени, били су на простирци нри улазу, одмах поред писаћег стола. Ту су и па нростирци повеће мрл.с крви, којс су се у шу упиле. А и сам писаћи сто попрскан је крвљу. Да чујемо како Леон прича овај грозан догађај. Прво је изказао, да је Бернеј изгубио живот неким несретним случајем. Он му је показивао своје оружје, пиштољ се окинуо и сн је тако несретно ногођен, да је на месту мртав пао. Пошто се Д'- : казало, да је овај нсказ неистинит, он је претставио ствар другчије. Он описује затим ствар овако : Као пуномоћник Миреов он је пмао заиста да се саветује са Бернејом о озбиљним пословима. Да га Бернеј неби познао, — због његових ранијих лакомнслевих ствари — он се нрерушио као Ханри Воган. Кад се са Бернејом поздравио, овај га је оштро погледао и рекао: „Ви сге мени врло нознати ; ја сам вас морао већ негде вндети." Леон се нашао у неприлици и дао је избегавајуће одговоре. Ватим га је Бернеј још јаче Фиксирао и у један му мах повикао : ,,'Ги си Леон Пелцер " Уједно га је повукао за бароку, и пошто се уверио да је заиста он, почео га је вређати најжешћим погрдама. Он га је назвао швиндлером и варалицом, и нретио је, да ће га предати суду. Изван себе од једа Леон је зграбио најближи ништол> и нанерио на Бернеја. Он се уплашио и окренуо, да побегне из собе. Он је и нехотице сагао главу. Тада је Леон у тренутку неурачуњивости и љутње опалио. Бернеј је пао. Леон се страшно уплашио. Подигао је леш и однео га на наслоњачу, десно од прозора, где је Фактички и нађен. Донео је воде, салмијака, сунђера и вате, да крв заустави ; и заиста се нашао леген са крвавом водом, ватом и т. д. на малој столици норед наслоњаче. Узалудни беху сви покушаји да га опет у живот иоврати. У несрећи, која га је снашла, увидео је тешкоћу, да се истинигом току догађаја и верује — да се верује у онај страховити несретни случај, за који нема сведока, осим њега, који је остао жив, њега, који је у Белгији хрђаво обележен, а који је под лажним именом позвао к себи Бернеја. С тога је учинио само то, да је одмах чим се уверио да је свака људска помоћ за Бернеја узалудна, написао неколико редака коронеру, судском прегледачу