Бранич

4 ; '0 Е Р А Н И Ч. БРОЈ 12.,

јања свог : „ла док се брак не сврши",јер тај случај сам поништава ту лресуду, но који случај овде још није настуиио. Још је неумеснији онај разлог суда у иобуди под „да жена има тражити ноново издржање код еудД нрема садањем његовог стању." Откуд то ? Ако је мужевљево стање сада слабије од стања за време нзречеие пресуде — онда би муж по том свом измењеном стан.у могао да тражи поновљење спора и тек ио добијеном ноновљењу да тражи редуцирање издржања, а жене се то сада баш ништа не тпче кад она има у рукама извришу судску пресуду. Ко е пажњом проучи ову ствар, бнће с нама сагласан у овоме да су судови погрешно схатили и оценили значење преднаведениз нресуда, те по томе да су њихова решења по тој ствари не закона С овим није завршена ова ствар. Она има евоју историју. Да видимо. Као што је речено, ово је питање овако расправљено по женином тражењу, а сад ћемо овде изложити како је исто пнтање раснрав.вено по тражењу мужевљевом, што чини ову ствар заним.љивом и чудноватом. Ово је издржање од стране женине обезбеђено на имању мужевљеном, који добивши нресуду анелаторијску Бр. *2°-. и тумачећн да је том иресудом угашено досуђено издржање жени пресудом Апелационог Суда, тражио је, да се та интабулација са н.еговог пмања скине. Но суд 1Ј. Јуна 1885. г. Бр. 10.504. одбио је мужа од скинућа ове интабулације са ових разлога: „По члану XXI. уредбе о интабулацији, интабулација добпвена извршном иресудом може се скинути на основу признанице, која би гласила, како је обвеза по пресуди нлаћена, пли по доказу како је молилац себи жену на заједнички живот примио, онако како наређују §. §. 108. и 109. зак. грађ. што он овде ни јсдан ни други доказ не подноси." Ово је решење Касациони Суд на жалбу мужевљеву као умесно одобрио. После извесног времена муж је опет покушао да скине ову интабулацију, но суд га је и по други иут решењем од 10. Септембра 18б5. Бр. 13390. одбио са ових разлога: „Иитабулација о којој 1е овде реч стављена је на имање молиочево на основу пзвршне пресуде судске. Тужсна Басн.тија, која се овде појављује као иоверилац, не признаје, да је муж хоће као жену да прими, већ да ју је једаниут звао тек Форме ради, јер кад је она покушала у кућу ући, он је није хтео иримпти, те тако кад молилац није доказао да је жену к себи примио као што ирееуда Апелаторијска нарсђује, то сс види да обвеза издржања још траје ." И ово је решење Каеациони Суд на жалбу мужевљеву као умеено одобрио.