Бранич

БРОЈ 14.

Б I 1 А Н II Ч.

489

нису ништа друго, до прпмена општпх прпнцппа целокупног међународног права. А:ш, усуђујући ее да Формулшнемо нрпнципе овога дела међународнога нрава, мп се падамо да благоволење ннстнтута неће заборавитп да сво што мп нредлажемо, нпје ништа друго, до ирви нокушај са свпма недостатцнма, што их само узвпшенп ум мо;ке пзбећн у овој врстп нокушаја. На нослетку напомињемо, да мп мнслнмо, да пмамо право сматратн нојмове н нринцппе међународног ирава као дсфннптивно нризнате и усвојене. Мн се, дакле, усуђујемо да уђемо у само пптатг.е без нкакве ошнте дебате. I. Кад се говорн о међународном нраву, опда се за нрву основу његову узпма разлпковање тога права за време мира и за врсме рата. Мп ћемо се држати овога иризнатог разликовања и нећемо се уиуштатн у оишта шггања, која би нас могла одвеети до са свим нОвих гледпшта, алн која би нас у исто време одвела на разлагања, која нпсмо себи за цел ноставнлн. Мн усвајамо као нравнло, да, кад се железнпчко нрано хоће да уведе у снстем међународнога права, да оно онда мора пмати своја два дела: у једиоме ће битп међународно железпичко право за време мира, а у другоме међународно железничко право за време рата. Ми овде не ћемо улазптп у нитања међународиог железничког права за време мира. Ни ова ннтања ниеу ни мало лака п могу ее развпјати до са свпм нове тачке гледшнта; јер што се внше железнпчки спстем буде продужавао у источиом правцу Европе, а нарочнто кад продре у Азију, цела та мрежа у брзо ће узетп на се карактер велпкпх међународнпх канала; на тај начин, а услед солпдарности интереса целокупне Европе, иостаће једап нравнп систем, који ће Формулнсатн еолндарност својнне евцју европских дјокава у погледу бића ових установа, а е друге страие основаће за све њнх један оишти начин администрације. Мн обраћамо пажњу нашпх чптатеља иа развптак •иселезппчког система на Балкану и његову везу са берлинскнм уговором и четворном конФеренцијом (соп^егепсе а цнаћ-е); овај ће систем, можда, образовати нолазну тачку читаве серије међународннх Факата, што их будућност носн још у својој утроби. Ми ћемо ее овде ограничити само на то, да деФинишемо два дела, што их свако железннчко ираво у време мира мора пмати и да