Бранич

508

б р а н ii ч.

број 14,

једног битног условм и с тога се нс може сматрати за уредну менпцу. Иајвиши суд поништио је ову пресуду и решио је> да сиорна меница има иотпуну меничну сплу, јер меничнн ааконик (чл. 4.) тражн истина као бнтан услов да се нри издавању менице стави место, дан н година, али односно времена илаКања захтева се само да с-е у оиште одреди време. Према томе не мора се као битан услов менице сматрати, да се означи година за рок нлаћања, ако се само из околностп датог случаја може одредити време нлаћања менице. Код еиорне менице следује логично пз тога, што поред дана и месеца (2. Фебруар I није и година стављена, да је замишљена она година, која цде за годнном нздања менице, јер да се хтело одредити 2. Фебруар 188*. као дан нлаћан.а, то би се ово касније време означнло при издавању менице већ у интерееу самога акцептанта. Звиждан^е у позоришту. Апелациони Суд у Целе донео је нре кратког времеиа иресуду, која Ј^е интересоватп шире кругове. Полпција оптужила је једног ђака, да је у нозоришту нриликом нреставе страног неког глумца изјавио своје незадовољство тиме, штоје иосле сваког чина звиждао. Порота осудила је онтуженога због правлења нереда, а суд у Гетингену, као виша казнена инстанцнја пристуиио је такође одлуци гшротској и одбацио је призив. Но по жалбп браниочевој Аиелацијони Суду Целе понпштио је иресуду судскуи пзрекао је, да се звиждање у позоришту као знак неодобравања само по себи не може сматрати као кажњиво нрављење нереда, истотакокао н сви други гласови спољног знака недопадања или допадања. Тек ако је то скопчано са другим каквим изгредом, — н. пр. употребом других нарочитих срестава —те тиме добијекарактер прављења јавног нереда, тек онда се може сматрати као кажњиво дело. Према таком схватању тужени је ослобођен.

одговорни уредник:

■јавни правоз астуш1ик

Шгампарија задруге шгам^аревих раденика (Дибрачина ул. бр. 18; Београд.